Београд — Боjан Димитриjевић и Коста Николић, сведоци у процесу рехабилитациjе Драгољуба Михаиловића, доказуjу да су 1943. Немци инсистирали на уништавању четника.
Тиме сведоци оспораваjу пресуду о сарадњи са окупаторима.
Генерал Драгољуб Дража Михаиловић, стрељан због наводне сарадње са окупаторима, не само да ниjе био њихов сарадник већ jе одмах на почетку рата добио епитет „вођа банди“, а у историjи покрета отпора у Европи он jе био први вођа чиjа jе глава уцењена.
Историчари Боjан Димитриjевић и Коста Николић, сведоци у поступку рехабилитациjе Михаиловића и чланови Државне комисиjе за истраживање околности под коjима jе стрељан Дража, поткрепљуjу оваj став чињеницом да су Немци jош 1941. године у jедном од извештаjа поменули потребу да се ухапси „генералштабни пуковник Д. Михаиловић“.
„Михаиловић jе командовао jедином активном jединицом Југословенске воjске коjа jе остала после капитулациjе и зато jе представљао мост континуитета са предратном воjском и државним системом. Дошао jе на Равну гору 11. маjа 1941. и ту jе успоставио седиште покрета отпора, али се првих дана искључиво бавио стабилизовањем организациjе и прикупљањем људства, од коjег jе већину слао на терен по Србиjи.“, обjашњава Димитриjевић.
Немци су, каже Димитриjевић, организовали неколико операциjа против Чиче и његових снага. Прву су операциjу извели између 6. и 8. децембра 1941. године, и назвали jе „Операциjа Михаиловић“.
„Тада jе уништено његово седиште, а он jе избегао заробљавање – каже Димитриjевић. – Друга операциjа изведена jе у jулу 1943. године у Шумадиjи, али ни тада нису успели да га ухвате. После обе операциjе уценили су његову главу.
Дана 9. децембра 1941. Немачка jе сваком грађанину понудила 200.000 динара за живог или мртвог Дражу. Толики износ за нечиjи живот никада раниjе ниjе забележен. Ова одлука забележена jе наредног дана у Ратном дневнику Врховне команде Вермахта.
„Завршена jе акциjа чишћења и осигурања западног дела долине Мораве од Михаиловићеве групе – записано jе у дневнику. – Михаиловић jе побегао са малим броjем своjих присталица. Заробљен jе начелник штаба маjор Мишић, са штабом. Тиме jе разбиjена наjвећа група устаника на простору Србиjе. Михаиловићева глава, обjавом Србима, уцењена jе на 200.000 динара“, наведено jе у дневнику.
Средином 1942. године, Михаиловић jе, како показуjу немачке депеше, постао центар свих проблема Немаца. Командант немачке полициjе и СС трупа наредио jе првом генералу полициjе раjхсфиреру Хаjнриху Химлеру:
– Основ сваког успеха у Србиjи и целоj jугоисточноj Европи лежи у уништавању Михаиловића. Употребите све снаге да пронађете Михаиловића и његов штаб како би он могао бити уништен… Шеф СС и полициjе у Србиjи, Маjснер, већ jе добио наређење од мене. Молим, jавите ми каква обавештења имамо о Михаиловићевом месту боравка.
Краjем марта 1943. године, Михаиловић и Јосип Броз, ма колико били на супротним странама, за Фирера постаjу – исти. Наиме, после разбиjања „Титове државе“, како се наводило у пресретнутим немачким телеграмима, инсистирало се и на уништавању четника „да би у случаjу неприjатељског искрцавања (савезника, прим. а.) позадина била слободна“.
Два месеца касниjе, Тито и Михаиловић постаjу кључни проблеми Немаца, а Броз чак пада у други план. Генерал Литерс, коjи jе био командант операциjе, наредио jе Четвртом пуку дивизиjе „Бранденбург“. Уцена за генерала Михаиловића и за Тита повећана jе на 100.000 раjхсмарака у чистом злату.
Извор: B92