Наређено да се из немачких логора пусти 4.000 Албанаца. Агент Гестапоа Џафер Дева човек од поверења Немаца
ТРАЖЕ ОРУЖЈЕ И ОФИЦИРЕ
Бeдри Пејани предложио је у име Друге албанске лиге 29. марта 1944. године Хајнриху Химлеру “милитаризацију Косова и ослобођених албанских подручја под немачким вођством”. Циљ је био “подизање једне армије јачине 120.000-150.000 бораца вољних да ратују, а која би била способна да с успехом прими на себе борбу против српско-црногорских партизана”. Он у писму подсећа на три основна услова: 1. Савремено војно наоружање и пристојна савремена друга опрема. 2. Придодати известан број официра и подофицира у својству организатора, инструктора и командног особља појединим деловима ове армије. 3. Исправка, на стратегијским основама, досадашње албанске границе према Црној Гори и Србији. Ни албанска држава ни албански народ нису у стању, укључујући и средства која је прикупила албанска лига, да испуне ова три основна услова. Албанија уопште нема индустрију наоружања, а албанска држава је сувише сиромашна да би из сопствених средстава могла поднети трошкове наоружања и одевања.
Немци су почели припреме за формирање СС-дивизија после договора у Вермахту, поготово када је нацистичка Немачка изгубила свог савезника Италију 1943. године. Због тешког положаја на свим фронтовима Трећи Рајх није био у стању да својим снагама запоседне Западну Македонију, Косово и Албанију. Из тих разлога Немци су прибегли придобијању националистичких и свих реакционарних снага како би их употребили у борби против све јачих партизанских снага у Југославији и Албанији.
Један од разлога немачком страху било је и евентуално искрцавање англоамеричких снага на Јадран. Ради мобилисања албанског становништва у борби против НОР Немци су албанским реакционарима обећали да се границе “Велике Албаније” неће мењати до краја рата, већ да ће оне остати онакве какве су установљене капитулацијом Краљевине Југославије придржавајући се Хитлерових “Привремених смерница”. Захваљујући својој обавештајној служби Немци су знали какво је расположење албанских маса у Албанији, Западној Македонији и на Косову и Метохији.
Немци су на Косову имали највећи ослонац у лику Џафера Деве, њиховог верног агента, Бедри Пејанија, Реџепа Митровице, Бајазита Бољетина и других…
Да би постигла своје циљеве немачка војна и политичка команда је успоставила чешће контакте са владом у Албанији. Два месеца по капитулацији Италије у Тирану одлази СС-бригадефирер Фицтум, опуномоћеник Рајсфирера СС Химлера. Он је имао задатак да ради на формирању војних јединица.
Немци су успоставили везу са “Бали комбтаром”. Почетком јесени 1943. владало је мишљење да би било добро да се поред већ постојећих, почне и формирање СС јединица. Поред неких других комбинација, Главна управа СС утврдила је да је једина алтернатива и могућност да се врбују нови добровољци од којих би се формирале јединице на терену, ради организовања самозаштите. За овакво решење Немци су се определили јер су знали да Албанци нерадо иду ван територија које сматрају својима.
Ове јединице, како је замишљено, формално би биле подређене албанском Министарству унутрашњих послова, али, ангажоване према жељама и потребама немачке команде у Тирани. Око формирања ових јединица дошло је до размимоилажења између Врховне команде СС Рајхсфирера, Вермахта и Химлера. Врховна команда Вермахта је успела да окупи око 7.000 људи у Санджаку и Косовско-митровачком округу. Због тога је представник СС оберштурмфирер Леч тражио од главне управе да ове људе униформише и да их задржи на овим теренима ради формирања добровољачке страже за поменута два подручја.
Да би ово спровео у дело, он се обратио СС генералу Бергеру са молбом да му се пошаље подофицирски и официрски кадар ради обуке, као и једну чету немачких војника који би послужили као језгро овој новоформираној јединици. Генерал Бергер није то прихватио, него је то захтевао, интервенишући преко Министарства иностраних послова, да се ово људство стави на располагање Главној управи СС ради формирања албанских СС јединица.
Херман Нојбахер у својству специјалног опуномоћеника за Југоисток сложио се са овим захтевом СС генерала Бергера и пристао на врбовање Албанаца у СС јединице, које би остале на својим теренима. Тиме је Нојбахер желео да стекне још веће поверење албанске новоформирране владе, до чега му је било много стало.
Тек када је Министарство иностраних послова интервенисало код Химлера и Главне управе СС, Управа је пристала да се сви Албанци издвоје из дивизије “Ханџар”. Тим поводом је одлучено да се у другом месецу 1944. године из Београда на Косово упути један број СС официра под командом једног оберштурмфирера, која би била дата под команду СС-бригадефиреру Фицтуму, чији је задатак био да даље врбује људство и извођење војне обуке са већ прикупљеним људима.
НАРУЏБЕНИЦА
Књига „21. СС дивизија Скендербег“ може да се наручи на:Удружење писаца ПОЕТА, Радничка 5Д/1, 11030 Београд,
телефони: 011/254-5872 и 062/252-598
Химлер је питање формирања албанских СС јединица изнео Хитлеру да одлучи. Пошто је добио Хитлерову сагласност, он је одмах затражио да се из немачког заробљеништва ослободи 4.000 ратних заробљеника албанске народности у нади да ће у њиховим редовима наћи добровољце за будућу СС дивизију.
На основу овог захтева ОКЊ је наредила да се утврди тачан број југословенских заробљеника албанске народности, као и број Албанаца који су већ били ослобођени из заробљеништва и били запослени као “слободни” радници у Немачкој.
После неколико дана Херман Нојбахер је известио Министарство иностраних послова да изградња полицијског и жандармеријског апарата добро напредује и да Регентски савет сматра да нема сметњи за спровођење плана о врбовању добровољаца за албанску СС-дивизију на Косову.
(Наставиће се)
Аутор: Павле Џелетовић Иванов
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане вијести: