Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Фељтон 2. дио -Усташки покољ: Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

Датум објаве: уторак, 23 октобра, 2018
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Фото: Срна

Када имате документе гдје страна која је починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити објективност нити приписати субјективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе “Година страдања – 1942” Ведрана Адамовић.

У Музеју Козаре у Приједору по први пут јавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године.

Међу десетинама докумената и фотографија који свједоче о животу у граду и селима прије, за вријеме и послије Битке на Козари у љето 1942. године, налази се десетак дописа војних, полицијских и цивилних структура НДХ из Приједора и Бањалуке, као сједишта Велике жупе Сана и Лука, писаних након масовног покоља 22/23. октобра.

“Идући кроз село – понека особа испадне из грмља, која се сакрила и избјегла смрт, али све престрашено и бјежи и боји се, те смо их умиривали, да се не плаше и да више неће бити ништа.

Куд год смо прошли све је пусто, куће празне, стоке нема нигдје, жито се краде и просипа по улици“, пише предстојник Котарске области у Приједору С. Узуновић.

Дописи су прослијеђивани у периоду од 28. октобра до 8. новембра 1942. године највишим институцијама власти НДХ у Загребу – Анти Павелићу, поглавнику, влади и министарствима унутрашњих и спољних послова, као и канцеларији владе НДХ у Берлину.

“Њемачка команда је преко својих војника једну рупу откопала и из исте извадила 65. лешева жена и дјеце, који су сви поклани и разним мукама мучени, у тјело им дрва забадана, женскињу сисе резане, очи вађене и другим мукама их су их патили.

Ниједно у тој рупи није убијено из пушке него на овакав начин. Друге рупе Нијемци нису откопавали, али се рачуна да су побили 300 особа”, пише управитељ редарства Жупске редарствене области Бањалука Иво Громес на 12 адреса полицијске, војне и цивилне власти НДХ.

Фото: Срна

У више докумената наводи се да се за покољ “много грађана, без разлике спола и старости” сазнало 23. октобра, да је о њему обавјештена и њемачка команда и да је дан касније почело извиђање терена и ексхумација, гдје је комисију чинио један њемачки и један усташки официр са шест усташких војника.

“При доласку у мјесто звано Брдо дознала је опходња од једне жене да је у ноћи од 22/23 овога мјесеца од стране усташа поубијано сво становништво из села Паланчишта, и то из свих кућа до којих су допрли усташе.

Истога дана /28. октобра/ изашла је понова опходња на лице мјеста да се ископа и друга јама у којој су жене и дјеца, а накнадно ће се по свој прилици и трећа јама у којој су мушкарци ископавати”, пише командни бојник Броз.

Анимозитет полицијских и цивилних структура НДХ-а према војним видљив је у насловима њихових дописа гдје злочин у предмету документа називају: „Убијање невиних особа од стране усташа“.

“То евидентно, али и саме усташе често су се`извлачили на `дивље усташе`, како их не могу конторлисати, како они то самовољно раде и слично. У сваком случају, народ и цивилне жртве увијек су бивали колатерална штета“, каже Адамовићева, која је виши кустос историјске збирке Музеја Козаре.

Фото: Срна

Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић наводи да је посебно болан феномен да народ није бјежао од усташа.

Људи су вјеровали у причу да их они воде на “сигурно мјесто” да их заштите од неких других, “злих усташа”, као и да је народ заборавио на покоље којима су њихови суграђани били изложени само годину дана раније.

“То је прост и неук народ, а дубљи од тога је однос страхопоштовања према власти, убјеђење да је срамота бјежати од власти и вјеровање да ти се неће ништа лоше десити јер ништа лоше ниси урадио и ни за шта ниси крив.

То је такав ментални склоп и једино је тиме објашњив мирни одлазак на клање”, наводи Радоњић.

Изложба у Музеју Козаре “Година страдања – 1942” отворена је од 22. децембра прошле године до 28. јануара.

Намјера аутора је да прикаже позадину офанзива на Козари и какве су посљедице имале по живот у граду и на селима.

Наставиће се …

Извор:Срна

Везане вијести:

Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих

Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top