ЕВРОПСКИ СУД НИЈЕ ИМАО ПРАВО НА РЕВИЗИЈУ ДЕЈТОНА

БИЈЕЉИНА, 6. МАРТА (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик оциjенио jе да Европски суд за људска права у Стразбуру ниjе имао право да се упусти у ревизиjу Деjтонског споразума – међународног уговора чиjем су закључењу доприниjеле, а потом свjедочиле наjвеће свjетске силе.

„Ниjе могао, нити имао право, али у данашњем свиjету и то jе могуће. БиХ jе обавезана међународним уговором на примjену Европске конвенциjе, па и њеног Протокола броj 12 коjи jе био основ за пресуду Европског суда. Иначе, таj Протокол ниjе ратификовало 30 држава Савjета Европе, а само 17 jесте. То довољно говори“, наводи Додик у колумни у „Гласу Српске“.

Додик поставља питање да ли ико може миjењати међународни уговор, супротно поступку његовог закључења и обавезуjуће примjене, како су се стране потписнице обавезале чланом 3.3.б Устава.

„Пресуда Европског суда jе jедан од инструмената ревизиjе деjтонског Устава БиХ и то jе наставак онога што су први започели високи представници примjеном такозваних измишљених бонских овлашћења, са чиjом се бесправношћу и посљедицама мучи БиХ, а све више бриселска администрациjа“, истиче Додик.

Предсjедник Српске подсjећа да jе „бошњачка незаjажљивост у стварању унитарне државе по мjери само бошњачке нациjе jедном све народе одвела у крвави грађански рат“. „Рата више неће бити, али jе распад могућ по истоj формули нестанка Југославиjе – одлуком великих сила када констатуjу да ниjе могла опстати ни `Југославиjа у малом` каквом се увиjек сматрала вишенационална БиХ. Када то ниjе довољно, онда су `остали` Сеjдић-Финци, у ствари они коjи припадаjу бошњачким политичким опциjама, кренули пред Европски суд, коjи jе прихватио њихову апелациjу“, каже предсjедник Српске.

„Интересантно jе да се Европски суд ниjе огласио надлежним за драстична кршења људских права управо од стране ОХР-а, далеко горим од немогућности кандидовања оних коjи се не изjашњаваjу као припадници неког од три конститутивна народа“, наводи Додик.

Предсjедник Српске подсjећа да jе мировни споразум само оквир коjи своjим садржаjем упућуjе на анексе коjи су као његов саставни, проведбени дио, и додаjе да никада не би дошло до потписивања Деjтонског споразума да ниjе било тих анекса, а поготово Анекса четири – Устава БиХ.

„Пред БиХ стоjи само jош jедан услов Европске униjе да би могла постати кандидат за чланство. Оно што су већ добиле све балканске државе, а да им нико ниjе тражио да се одрекну свог Устава, а камоли међународног мировног споразума. Зато би Европска униjа морала прихватити да само разматрање заштите људских права, широка jавна расправа и рад парламентарне комисиjе коjу чине представници свих странака, представља кредибилни напредак у спровођењу пресуде. У противном, ово не би био услов за кандидатуру, већ наметнута препрека“, наводи Додик.

Краjем 2009. године Европски суд за људска права у Стразбуру донио jе пресуду у предмету „Дерво Сеjдић и Јакоб Финци против БиХ“, коjи су подниjели апликациjу због онемогућавања да, као припадници ромског, односно jевреjског народа у БиХ, буду кандидати за избор чланова Предсjедништва БиХ.

Извор: