Европа је умрла пред мојим очима у Приштини – Жак Огар, Вођа француских специјала

Вођа француских специјалаца: Пред моjим очима Албанци су уз помоћ Британаца и Американаца убиjали српску децу и жене

Историjа Србске Црне Горе

Европа jе умрла у Приштини. Тако jе своjу књигу, коjа jе недавно промовисана у Културном центру Србиjе у Паризу, насловио Жак Огар, вођа француских специjалних оперативних снага коjи jе на Косову у званичноj мисиjи са своjом елитном jединицом боравио свега петнаест дана, од потписивања Кумановског споразума до доласка редовних мировних снага, али сасвим довољно да стекне утисак шта се догађало у jужноj српскоj покраjини. Жеља му jе била да књигу обjави на петнаестогодишњицу НАТО агресиjе.
– Почели смо jош поткраj 1998. да разматрамо воjну опциjу против Србиjе, што значи да jе све одраниjе било испланирано. У француским медиjима, у оно време, могло jе да се чуjе како лоши Срби протеруjу добре Албанце. Нисам познавао Балкан и очекивао сам да видим зле Србе коjи врше етничко чишћење, како jе говорила „званична истина“. Открили смо, међутим, сасвим супротно – каже Огар у ексклузивном интервjуу за „Новости“.

С каквим знањима сте кренули у мисиjу?

– У чињенице ме jе упутио отац, генерал у францускоj воjсци. У моjоj породици jе постоjала традициjа француско-српског приjатељства, коjа ми jе била остала у магловитим сећањима из детињства, и отац ме jе на њу подсетио. Скренуо ми jе пажњу да ниjе све тако као што се прича и заветовао ме да не будем престрог према Србима.

Шта сте открили на терену?

– Са српским официрима сам преговарао о уласку француских трупа. Дочек jе, наравно, био веома хладан, али уљудан. Рекао сам да не долазим као неприjатељ, већ као воjник коjи обавља своjу дужност. Веома брзо сам на терену открио да су Срби професионални и да држе реч, а да Албанци стално покушаваjу само jедно, да изврдаjу договорено.

Како се понашала ОВК?

– Отимали су имовину, празнили читаве градове за jедну ноћ, као у Вучитрну. Убиjали су, на велико и мало. Надам се да ће ускоро њихове вође одговарати пред правдом. Открили смо, тако, листу с наредбама за ликвидирациjе Срба и нелоjалних Албанаца с печатом ОВК. Предали смо ова документа претпостављенима, али више никада ништа нисмо чули о томе. То што jе ОВК била привилеговани саговорник ЕУ представља искривљавање историjе, кршење међународног права и враћање уназад цивилизованог света.

Ви сте лично нацртали нову карту у овом делу Балкана?

– Када смо стигли у Косовску Митровицу, постоjао jе велики и оправдани ризик од сукоба. Тензиjа jе била велика, а ситуациjа хитна. Моj задатак jе био да раздвоjим супротстављене стране и подела реком Ибар ми се чинила као наjисправниjе решење. Одлучио сам да две заjеднице раздвоjим на мосту.

Да ли вам jе неко то сугерисао?

– Ниjе! Одлуку сам донео сам, на основу процене. Некада се неке ствари на терену много лакше одвиjаjу, него што се мисли.

Писали сте извештаjе коjи се нису много свиђали вашим претпостављенима?

– Износио сам само истину. Никада због тога нисам имао проблеме, али сам схватио да jе то што сам говорио ишло против званичне француске политике. Брзо сам постао свестан да jе моj главни посао постао да чувам људске животе. Француска воjска jе професионална, с високим моралним вредностима. На воjним школама учимо да се не играмо животима цивила. Кад они коjи себе сматраjу воjницима, нападаjу беспомоћну монахињу, као што jе то радио ОВК, шта вам преостаjе друго него да jе заштитите и сукобите се с нападачима? То смо и радили, од почетка.
Имате ли утисак да сте можда, скрећући од званичне политике, на неки начин одбили послушност у униформи?

– Некада jе и то боље, да би се сачувала част. Али, нисам стекао утисак да сам одбио послушност, и нико ми то ниjе замерио. Испуњавао сам обавезу француског воjника.

У jедном тренутку сте вратили српску воjску из повлачења…

– Припадници ОВК су направили заседу и напали конвоj српских избеглица, углавном стараца, жена и деце, коjи су се повлачили у двеста трактора. Оваj тежак инцидент догодио се уз подршку Британаца. Албанцима су, иначе, помагале стране обавештаjне службе, у првом реду америчка, немачка и британска. Седма пешадиjска бригада пуковника Серковића jе била у близини, повлачила се у северну Србиjу. Урадио сам оно што jе било неопходно. Позвао сам их и дозволио сам им да се врате и да зауставе агресора. И, то су и урадили.

Кажете да су све ваше колеге по униформи, Французи, на Косову мање-више стекли сличан утисак. Откуд такав однос према Србима?

– Ниjе то само случаj с воjницима. Многи Французи подржаваjу Србе, у свим слоjевима друштва, без обзира на политичке боjе. Постоjе заjедничке основне црте наших дваjу народа. Калили смо се у тешкоћама, имамо исту жеђ за праведношћу и пружањем отпора, држимо дату реч, даjемо целог себе у ономе што радимо, поштуjемо породицу и приjатеље. Те особине су дубоко укорењене и код Срба и код Француза. Ту jе и jак осећаj идентитета коjи се, у Францускоj, нажалост, у последње време полако губи. Србиjа би зато требало да буде пример Францускоj. Сачували сте нациjу, културу, традициjу, природу, религиjу. Ми смо заражени мондиjализмом. Србиjа данас подсећа на земљу Астерикса и Обеликса. Ви сте сада несаломиви Гали Европе!

Како, онда, поред свега, обjашњавате званичну француску политику према Србиjи тих година?

– За све коjи су се разводнили у мондиjализму неговање идентитета делуjе агресивно. А ниjе тако. Напротив, никада нисам наишао на тако топао приjем као у Србиjи. Увек раздваjам легалну државу од реалне. Француске власти су, слепо пратећи политику НАТО, одабрале своjу страну. То jе био ОВК. Французи су заборавили историjу и своjом књигом покушавам да их на то подсетим. Многи су сметнули с ума да jе Србиjа била сестра Француске, како су jе у оно време звали.

Одакле разлози за такве дезинформациjе?

 – САД су имале интерес да ослабе и разбиjу Југославиjу, а самим тим и Србиjу, коjа jе природна подршка Русиjи у региону. Уништавањем Југославиjе приближаваjу се Русиjи. И, то се данас види у Украjини. Традиционални интерес су имали и Немци. Постоjе и други стратешки разлози на веома важном подручjу као што jе Балкан, а међу политичким мотивима jе и забадање трна Европскоj униjи, стварањем микродржава. На краjу, постоjали су и лични интереси. Мадлен Олбраjт и Весли Кларк су данас акционари великих предузећа на Косову. А Француска се свему томе мирно приклонила кроз политику НАТО.

Куда иде Европа?

– Европе данас нема. Изгубила jе осећаj за реалност. ЕУ не поштуjе суверенитет држава. Евро jе значаjно смањио куповну моћ. Систем у Бриселу jе потпуно недемократски. Мала екипа људи без легитимитета одлучуjе о свему, и свима намеће своjе законе. Онда одређуjе добре и лоше ђаке.

Како ће се све ово завршити?

– Веома сам забринут за ситуациjу у свету. Увек мислимо да више неће бити рата, али се испостави да онаj претходни ниjе био и последњи… Босна и Косово су били тачна слика онога што ће нам се касниjе дешавати, с истим начином деловања, и истим протагонистима.

Шта ће бити с Косовом?

 – Само неће моћи да опстане. Или ће се вратити Србиjи, или ће се придружити „великоj Албаниjи“, онаквоj какву смо видели на карти током недавне фудбалске утакмице у Београду. Али, таква Албаниjа би била ефемерна. Независно од било коjе дневне политике, Срби се никада неће помирити са траjним губитком своjе историjске, културне и духовне колевке. Ако негде имате већинску популациjу, не значи да jе то ваша земља. Цела историjа Косова и Метохиjе уклесана jе у његовом камену. То би било као када би и Сен Дени, с некрополом француских краљева, постао независан због великог броjа муслимана коjи тамо живе, па да нас jош због тога и бомбардуjу.

НАПУСТИО ВОЈСКУ ЗБОГ КОСОВА

Жак Огар jе воjску напустио jош двехиљадите, због – Косова.

– Много ме jе повредило то што смо били на погрешноj страни – каже Огар.
Сада jе на челу два предузећа, коjа се баве консалтингом за улагања у иностранству и безбедношћу.

ПАДЕЖИ

Огар сада често путуjе у Србиjу.

– Веома ми jе лепо у Београду. Остављам своj стрес на Аеродрому „Никола Тесла“ и поново га преузимам кад се враћам – каже и истиче да тренутно учи српски, али и признаjе да веома тешко излази на краj с падежима.

НАБОЉЕ

Какви су данас француско-српски односи?

– Ситуациjа се мења набоље. Штампа све више пише позитивно о Србиjи. И моjа књига jе одлично примљена. Шеста jе по броjу продатих политичких издања. Нико у то ниjе веровао када смо jе штампали. То говори да се ствари поправљаjу.

Извор.НОВОСТИ

Везане виjести:

ускоро сjедница скупштинског одбора о албанским злочинима

Октобар 14-ти, Србиjа. Дан када jе Нацистичку заставу …

Монаху Јовану светиња као караула – Jadovno 1941.

Затвореници из логора Ликовац пребацивани у „жуту кућу …