ЕУЛЕКС: САМИ ПРОНАЂИТЕ УБИЦЕ И СВЈЕДОКЕ?!

Пише: Јадовно 1941.

Диjана Вилсон, тужилац Еулекса, поручила jе Живораду да сам мора да нађе свjедоке и осумњичене и да тек тада може да буде риjешен случаj измасакриране браће Симић?!

Парастос над гробницом закланих чланова породице Симић

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Уколико Срби желе да буду процесуирани злочини коjи су над њиховим члановима прородица починили албански терористи – мораjу сами да нађу свjедоке и осумњичене.

Децениjу и по након масакра у Сливову, коjи су албански терористи починили над четворицом браће Симић, потпуна истина о jедном до наjтежих злочина на Косову ниjе сасвим позната.

На гробљу у Грачаници, на коме су сахрањени Живко (1929), Димитриjе (1932) Живко С.(1936) и Траjан (1929), у присуству Траjановог сина Живорада, парох Грачанице Братислав Секулић служио jе опиjело.

Из године у годину истина о овом монструозном убиству – све jе даља. Измаскрирану браћу своjевремено су пронашили британски воjници у селу Сливово, надомак Грачанице.

Тог jунског предвечерjа Живорад, благаjник у Основноj школи у Косову Пољу, добио jе виjест да се у Сливову догодио масакр.

Британски воjници нису му дозвољавали да приђе породичноj кући у коjоj су остали Симићи, пошто им jе гарантовано да им „длака с главе неће фалити“.

Уз њих, у кућама удаљеним по двадесетак метара, остали су Живорадови стричеви и стрине.

„Симићи су остали заувек, али, нажалост, измасакрирани. Са собом су однели истину о томе ко jе над њима увежбавао коришћење каме и ножа“ – прича Живорад, оптужуjући и међународне и српске власти да ћутањем аболираjу злочинце.

Обдукциjом тиjела утврђено jе да су браћа Симићи заклана и да jе смрт наступила као посљедица наношења више десетина тешких убодних рана ножем и другим оштрим предметима.

Живораду, коjи jе тражио да идентификуjе оца и стричеве, Британци нису дозволили да отвори сандуке, већ jе по њиховом налогу укоп извршен по принципу – „што брже то боље“ на гробљу у Грачаници, умjесто у Сливову у коме су Симићи живjели више стотина година.

Бернар Кушнер, први администратор Косова испред УН, давне 1999. године, заjедно са командантом КФОР-а Маjком Џексоном, дао jе гаранциjе да ће злочинце пронаћи и да ће их стићи заслужена казна.

„Обећао jе да ће дати новчану награду сваком лицу коjе `прст упери` у злочинца или више њих, али jе ветар одувао његово обећање“ – наводи Живорад.

Из године у годину расте Живорадов биjес на све оне коjи се баве истрагама злочина. Обратио се писмима шефу Еелекса и добио одговор коjи га jе запрепастио.

Наиме, Диjана Вилсон, тужилац Еукелса, навела jе да „не постоjи ништа што би могло да сугерише било коjу могућу истражну радњу, пошто ни Живорад ни чланови његове породице нису могли да идентификуjу осумњичене“.

„Таj унапред осмишљени одговор говори о суштини проблема расветљавања судбине не само моjе породице већ свих убиjених и покланих Срба на Косову и Метохиjи“, упозорава Живорад.

Он поjашњава да му jе тужилац непрестано постављао питање: „Знаш ли ко их jе убио?“ и савjетовао да „истражуjе и нађе свjедока злочина“.

Живорад jе упутио писмо и Владимиру Вукчевићу, тужиоцу Србиjе за ратне злочине, али од њега ниjе добио било какав одговор, па чак ни потврду да jе примио списе у коjима Живорад наводи да jе масакр починила десеточлана група Албанаца и да су међу њима биле комшиjе Симића.

Извор: