Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу!

Датум објаве: четвртак, 27 августа, 2015
Величина слова: A- A+

Ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили наредне, 1943. године

Епископ Јован Ћулибрк, Фото: ФоНет

Епископ Јован Ћулибрк, Фото: ФоНет

Епископ Славонски Јован Ћулибрк, наjвећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Алоjзиjу Степинцу коjи ће можда бити каноннизован.

“Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то jе да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљаjу полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима jе он показао храброст, и несумњиво jе да jе таj елеменат исповjедништва пресудан у процесу беатификациjе и канонизациjе. Но, управо одатле полазе и они коjи Степинцу приговараjу да исту храброст ниjе показао и пред Павелићем када jе требало осудити и сприjечити усташка злодjела. Но, ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо jе у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу одвели су и убили наредне, 1943. године.”

Овако епископ славонски Јован Ћулибрк у интервjуу за нови броj Недељника говори о могућоj канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца. Владика Јован важи у СПЦ за наjбољег познаваоца Холокауста, геноцида у Другом светском рату и српско-jевреjских односа. Све то jе, између осталог, изучавао и на Јевреjском универзитету у Јерусалиму и у Јад Вашему. Двадесет година после “Олуjе” и “Бљеска”, и 70 година после пробоjа Јасеновца, за Недељник jе епископ Епархиjе славонске причао о “вертикали српског страдања на овим просторима”, о односима СПЦ са Ватиканом, о улози кардинала Алоjзиjа Степинца у злогласноj НДХ, о везама српског и jевреjског народа…

“Код нас се питање улоге католичког свештенства у Другом свjетском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумиjевања његовог општег оквира: нпр. сви знаjу за књигу Марка Ривелиjа о Степинцу, али jе риjетко ко читао такође код нас обjављену Ривелиjеву књигу о Ватикану у Другом свjетском рату – и при томе треба рећи да Ривели сигурно ниjе врхунски стручњак, као што то ниjе ни Џон Корнвел, чиjа jе књига Хитлеров папа ипак успjешниjа, али и нешто познатиjа код нас. Но, сама чињеница да Пио XII jош ниjе канонизован, довољно говори о томе колико jе озбиљно ово питање. Пиjу XII и Ватикану се наjчешће приговара то што jавно ниjе осудио Холокауст, али и Пољаци носе веома горко сjећање на ратног папу jер сматраjу да jе и њихово страдање било прећутано ради мира између Ватикана и Трећег раjха. Тек остаjе да се преведу изванредна дjела Маjкла Фаjера или Пола О’Шиjа, у коjима се може сагледати где jе мjесто НДХ и кардинала Степинца у ширим еклисиjалним и државним оквирима.”

Алоjзиjе Степинац

Алоjзиje Степинац

У нашоj jавности су, казао jе владика Јован, после Сабора ове године побркане три комисиjе.

“Прва jе комисиjа за диjалог између Српске цркве и Хрватске бискупске конференциjе, на чиjем jе челу са стране СПЦ ex officio митрополит загребачко-љубљански, дакле владика Порфириjе; друга комисиjа jе саборски Одбор за Јасеновац, на чиjем челу сам ове године наслиjедио умировљеног владику херцеговачког Атанасиjа и бањалучког Јефрема; и на краjу, ту jе трећа комисиjа чиjе формирање jе предложио папа Фрањо, чиjи би задатак био да расправи питање канонизациjе кардинала Алоjзиjа Степинца, а коjа би требало да се састоjи од православних и римокатолика, али чиjи састав jош ниjе дефинисан”, обjашњава владика славонски, и додаjе:

“О Степинчевоj канонизациjи искључиво Ватикан одлучуjе. Но, само формирање овакве комисиjе jе велики корак напред у међусобним односима, и надам се да ће преко ове комисиjе и наука и богословље имати прилику да даjу своjе одговоре.”

Владика Јован jе казао и да jе неморално износити ауторитативне тврдње о броjу жртава у Јасеновцу.

“Броj ниjе суштински битан али jе веома важан, jер показуjе димензиjе злочина. Да jе броj страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али jе проблем коjи постоjи jош од почетка осамдесетих, када jе почело отворениjе да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики броj људи да скочи и пита: а колики jе таj броj? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то jе да jе неморално питати за броj страдалих у Јасеновцу. Зашто? Зато што су у већини европских држава до 1948. године извршене процjене броjа жртава у Другом свjетском рату и дате су прелиминарне процjене карактера рата; Нирнбершки трибунал jе симбол тог времена. 70 година након престанка рада Јасеновца, ми jош увиjек баратамо с поратним процjенама, и jош увиjек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броjу jасеновачких жртава, поготово како се то ради на простору бивше Југославиjе, jесте неморално”, обjашњава владика Јован Ћулибрк.

Он jе за Недељник говорио и о опустелим селима у Славониjи и обележавању “Бљеска” и “Олуjе”.

“Била jе у маjу обљетница ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо таj дан у Храму Светог Димитриjа служили литургиjу и помен, на коjе из Србиjе ниjе дошао скоро нико: ниjедан новинар, нико се ниjе jавио. А знате зашто? Наjвише зато што се у вриjеме ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи jе сjедило на Маракани, а онда су тек у ко зна коjем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западноj Славониjи. Лоша jе савjест код људи коjи су у тоj обмани активно или пасивно учествовали, мрачна jе савjест код људи и она их несвjесно кочи да се врате “Бљеску” коjи им оптерећуjе савjест”, рекао jе, између осталог, владика Јован.

Извор: Kurir

 

Везане виjести:

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top