Džo je najmanje kriv

Znate već, siguran sam, ceo slučaj Josipa Džoa Šimunića. Hrvatska u Maksimiru pobedila Island, ide na SP u Brazil, a nakon utakmice Šimunić je uzeo mikrofon, došao do centra i obratio se na sve četiri strane. Urlao je: „Za dom“, publika je uzvraćala: „Spremni“.

OLIMPIJSKI stadion u Minhenu; sudija svira kraj baraž-utakmice između Nemačke i Francuske. Nemci pobedili sa 2:0, idu na Svetsko prvenstvo. Švajnštajger uzima mikrofon od oficijelnog spikera, dolazi do centra terena, okreće se prema zapadnoj tribini i urla „Zig“, publika uglas odgovara „Hajl“, onda prema južnoj, „Zig“; „Hajl“, sledi odgovor. Isto se čulo još dva puta, sa istoka i sa severa Olimpijskog stadiona. Evropa u šoku, otvoreni nacizam. Zaseda UEFA, Savet Evrope, Francuska, Rusija, Izrael, Engleska… traže hitnu sednicu SB UN. Fikcija, naravno, nije se ovo dogodilo. Nije u Nemačkoj, ali jeste na Balkanu, u Hrvatskoj, od ovog leta ravnopravnoj članici Evropske unije.

Znate već, siguran sam, ceo slučaj Josipa Džoa Šimunića. Hrvatska u Maksimiru pobedila Island, ide na SP u Brazil, a nakon utakmice Šimunić je uzeo mikrofon, došao do centra i obratio se na sve četiri strane. Urlao je: „Za dom“, publika je uzvraćala: „Spremni“. Ustaštvo na otvorenoj travnatoj sceni, egzaltacija tridesetak hiljada ljudi. Hrvatska državna televizija sve to direktno prenosi, voditelj vrišti, govori nerazumljivo, ali se razabiru njegove reči da je publika veličanstvena.

U nekoliko sledećih sati snimak Šimunićevog fašističkog orgijanja dobija na internetu skoro sto hiljada lajkova. Za neupućene, sto hiljada Hrvata ostavilo je na raznim društvenim mrežama poruku da im se sviđa Šimunićevo prizivanje Pavelićevog vremena. Sutradan, a ovo posebno valja imati na umu, nijedne službene reakcije; ćuti Ivo Josipović, predsednik Hrvatske (izjavio je samo da ne zna u kojoj meri je Šimunićev ispad u sukobu sa zakonom), ćuti Vlada Hrvatske, reaguje tek nekoliko novinara, Ćiro Blažević objašnjava da je Šimunić rođen u Australiji i da nema pojma ko su bili Pavelić, Artuković, Luburić. Rečju, čista budala. Neće da bude, što bi rekli u Šojićevom kraju.

Zna Šimunić vrlo dobro koja je prva i jedina asocijacija na „Za dom spremni“. Odrastao je u porodici hrvatskih emigranata. Da je na umu imao širenje ljubavi, kao što reče u naknadnom saopštenju, zašto nije zapevao „Lijepa naša domovino“? Ali nije Šimunić kriv za javnu demonstraciju ustaštva u Zagrebu. On je samo pojavni oblik dugoročnog stanja, produkt konstantnog, upornog rada na održavanju i širenju antisrpstva u Hrvatskoj. Ustaštvo je nastalo na toj mržnji, ustaštvo je najekstremniji oblik antisrpstva.

U finišu Drugog svetskog rata Nezavisna Država Hrvatska doživela je slom, ustaška armija je poražena, ali ustaška ideologija nije, ona je nastavila da živi, pojavila se na izborima 1990. godine, preuzela vlast u novonastaloj hrvatskoj državi, presvlačila se, menjala oblike, ali je živela – kroz udruge dragovoljaca, Tompsona, TV Kalendare HRT-a, posete Blajburgu, pučka veselja u Čavoglavama… Onda je neko prošle godine, lako je pogoditi ko, odlučio da obnovi ustaštvo i vrati ga na vlast. Tako smo dobili „incidente“ u Vukovaru, skidanje ćiriličnih tabli širom Hrvatske, pretnje Srbima, peticiju za raspisivanje referenduma o donošenju zakona koji bi u Hrvatskoj zabranio sve jezike osim hrvatskog, i svako drugo pismo osim latiničnog. To se zove fašizam.

Sve ovo Šimunić godinama gleda, vidi da nije ni zabranjeno ni osuđivano, zna da je sadašnji predsednik Hrvatskog nogometnog saveza, Davor Šuker, pre dolaska na tu funkciju posetio grob Ante Pavelića u Španiji (postoji fotografija), zna da je Slaven Bilić, donedavno selektor nogometne reprezentacije Hrvatske, uoči svake važnije utakmice svojim izabranicima puštao pesme Marka Perkovića Tompsona… pa što da ne izađe na centar i uzvikuje „Za dom spremni“? Dakle, nije ovo priča o Šimuniću, ovo je mnogo opasnije nego što izgleda.

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović