Dve kolone u Jasenovcu

Uzaludan poziv Plenkovića antifašistima, Srbima i Jevrejima. Nastavljeno jačanje revizionizma i dizanje ustaštva

I ove godine, sredinom aprila, biće dve komemoracije u Jasenovcu – ona zvanična, na koju će doći hrvatski politički vrh, i druga, na kojoj će počast žrtvama odati predstavnici Srba i Jevreja i antifašisti. Ništa se bitnije u Hrvatskoj nije promenilo od prošle godine, kada su srpske i jevrejske organizacije upozoravale na dramatično jačanje istorijskog revizionizma i dizanje glava neoustaša. U međuvremenu, i dalje nije do kraja zakonski regulisano isticanje ustaških simbola, za razliku od susedne Austrije, koja Hrvatskoj sve više ukazuje na neprihvatljivost tolerisanja fašizma.

Iako je zvanična vlast želela da se sredinom aprila održi samo jedna komemoracija u zloglasnom ustaškom logoru, predstavnici Srba i Jevreja već nekoliko godina upozoravaju da za to treba ispuniti određene preduslove. Pre svega da prestanu da se tolerišu postupci svih onih koji žele da nanovo pišu istoriju i koji agresivno pokušavaju da obnove sećanje na NDH, uz glorifikovanje zločinačkog ustaškog pokreta.

Hrvatski premijer Andrej Plenković uputio je poziv predstavnicima antifašističkih udruženja u Hrvatskoj s namerom da ih nagovori da učestvuju u zvaničnoj komemoraciji, ali kako se sada čini, od toga neće biti ništa.

– Zajednička komemoracija bi bila važan iskorak za pitanja sećanja, pomirenja i osude zločina koji su se dogodili u Jasenovcu – tvrdi Plenković, ali iz vlade nema konkretnih mera i poteza koji bi stvorili uslove za to. Najava da bi trebalo da usledi izmena zakona kojom bi se sankcionisalo isticanje ustaških simbola, pa i pozdrav „Za dom spremni“, ali i da bi se to tolerisalo u posebnim prilikama – na komemoracijama na kojima učestvuju hosovci kojima je taj pozdrav na grbu, izazvala je još veće nezadovoljstvo kod antifašista, Srba i Jevreja, jer smatraju da je to dvoličan čin kojim bi se na mala vrata legalizovao ustaški pozdrav.

NE ODUSTAJU

I dok u vezi sa Jasenovcem i dalje nema zajedničkog stava, sve više se lome koplja i oko komemoracije u Blajburgu. Hrvatske vlasti najavljuju da će je biti i ove godine, bez obzira na to što crkva u Koruškoj ne dozvoljava da biskupi vode verski obred, ali još se čeka i odluka austrijskih vlasti o tome da li će uopšte to biti moguće. Naime, komemoracija se održava na privatnom posedu, ali i za nju treba dobiti dozvolu, čemu se gradonačelnik Blajburga i koruški župan protive.

Autor: J. KERBLER

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI