Душко Тадић: Ја сам Србин којем ће Хаг да каже „извини“!

Први хашки осуђеник говори за „Новости“ о захтеву за ревизију пресуде. Агонија каратисте из Козарца интересантна од Јапана до Америке. Његово суђење коштало је 100 милиона долара

Случај Душка Тадића из Козарца, првог Србина осуђеног у Хашком трибуналу 1997. године, по свој прилици, враћа се на ново „већање“. После Јапана, где се о „чудесном случају Тадић“ појавила књига коју је припремио професор Токијског универзитета Масајуки Ивата, Душков „Дневник хашког осуђеника“ биће објављен и у Сједињеним Државама уз рецензију професора емеритуса Роберта Хајдена са Универзитета Питсбург. Књига сведочи како је настао и како је судио Трибунал који је требало да санкционише злочине „све три стране“. И док Душкова животна прича постаје поново интересантна широм света, он ради на захтеву за ревизију своје пресуде у Хагу.

Каратиста из Козарца ухапшен је 1994. године у Немачкој, а осуђен је на 20 година робије 1997. Окривљен је за најстрашније ратне злочине над муслиманима у логору Омараска 1992, да би се на крају испоставило да никада није крочио у њега.

Пре него што је изведен пред судско веће да би „звер“ уопште могла да приступи правди, у судници су монтирали специјални стаклени кавез тако да је са адвокатима и са судијама могао да комуницира само телефоном. Попут Ајхмана на суђењу у Израелу. Циркуска представа од првог суђења у Хагу завршена је дебаклом.

Тадић се, у разговору за „Новости“, присећа свега кроз шта је прошао. Потврђује нам да је енглески превод његове књиге послат у Вашингтон Обраду Кесићу, саветнику председника Републике Српске Милорада Додика. А, открива нам још један важан детаљ, да ради на захтеву за ревизију своје пресуде у Хагу.

Убеђен је да ће, сем што је у историју ушао као први Србин осуђен пред Трибуналом, бити и први коме ће се Хаг извинити. У Бањалуци је, у Тужилаштву за ратне злочине, изнео нове чињенице и нова истрага треба да утврди ко је заиста виновник злочина који је њему приписан у пресуди Трибунала. То је неопходни корак да би се поднео Захтев за ревизују пресуде Трибуналу у Хагу.

„Српски Ајхман“, како су га звали у најмоћнијим светским медијима, окривљен је за „саучесништво у геноциду“.

Суђење је трајало готово две године. Тужилац је на све начине покушавао да укаже на везу Душко Тадић – Слободан Милошевић у „злочинима“ над босанским муслиманима. На крају, судије су се увериле да Тадић никада није имао контакта са Милошевићем. Да се сакрије срамота инквизитора, осуђен је на 20 година, али сад за убиство двојице муслимана у центру Козарца.

– Године 1996. проглашен сам за вест године на Си-Ен-Ену – горко сведочи Тадић. – До мог уласка у судницу, светски медији су снимили и емитовали 3.500 сати документарног филма (просечна цена производње 10 евра за секунду), који мој народ и мене приказује као звери. Написано је хиљаде страна новинског текста о „мојим“ злочинима и емитоване хиљаде сати радијског програма. Анализу о којој говорим урадио је немачки новинар Томас Дајхман, који је био наш вештак одбране. Наравно да после таквог жигосања нисам могао да будем ослобођен.

Хронику свог страдања Тадић износи овим редом:

– Био сам један од оснивача СДС за Козарац и одборник у Скупштини општине у Приједору. Августа 1990. добио сам претеће писмо од „Младих муслимана“ да се селим. Текст о томе објављен је у „Новостима“ и то је било први пут да се у Босни помиње реч „џихад“, а моја породица и ја означени смо као прве мете. После одласка муслимана из овог дела РС, био сам цивилни повереник за обнову спаљеног града и ту сам се завадио са „нашима“. Покушали су да ме убију јер сам критиковао појединце и онда сам 1993. морао да бежим у Немачку.

Предратни карате инструктор тврди да га је Хаг „одабрао“ јер се појавио у ТВ прилогу немачке новинарке Монике Грас. Сећа се да је наређење да наступи у злосрећном ТВ прилогу добио од локалног шефа полиције као „компетентна особа за тему“. То је било довољно да за западно јавно мњење постане „господар Козарца“.

Главни сведок његове оптужнице који је према тужиоцу видео како „убија шест муслиманских полицијаца у логору“, на суђењу у Хагу је рекао: „То није тај Душко!“ Жељко Мејакић, осуђени полицијски заповедник кампа Омарска, такође је сведочио: „Душко Тадић никад није био у кампу!“ И када је постало јасно да је мит о српском Ајхману пропао, Хаг је нашао друго решење.

– Осуђен сам за убиство полицајаца Османа Дидовића и Едина Бешића пред црквом у Козарцу. У рату 90- тих ниједан мислиман није стрељан пред српском црквом, али у мом случају довољно је било сведочење содомисте Нихада Сеферовића – наставља Тадић. – Дидовић и Бешић, сазнао сам после, стварно су убијени два километра од града. Када сам изашао из затвора јавили су ми се сведоци догађаја са „прекором“ што их нисам звао да сведоче. Сада је наступило „то време“.

Човек чије је суђење Хаг коштало око 100 милиона долара данас живи у Панчеву и издржава се сликањем. Верник је и сматра да се све догађа са неким разлогом. О томе пише у књизи која ће ускоро у књижаре у САД. Намера је да се Американцима на примеру покаже како је Хаг „измишљао“ историју рата у БиХ.

– Отац ми је отишао у шуму бежећи од усташа пре него што су се појавили партизани, а мајка је завршила у комплексу логора Јасеновац. Њеног оца 1942. убили су припадници Ханџар дивизије током офанзиве на Козару, а усмртио га је комшија Хусеин Мујагић. Када сам слушао у оптужници да сам ја тај који је бацао децу у ваздух и дочекивао их на бајонет, знао сам да ме оптужују исти који су Тадиће већ убијали.

ПСИХИЈАТАР

Тадићев случај обилује бизарностима, а једна од њих је и да је из затвора у Немачкој упућен на психијатријски преглед. Пошто је водећи немачки психијатар професор Недопил из Гете института у Минхену донео закључак да је здрав, тужилац је то навео као отежавајућу околност! „Здрав човек“ не би могао да почини злочине које је, испоставило се, измислила нечија болесна машта са лажним сведоцима.

БРАТ ЗА ЏИХАД

У писму у коме се први пут помиње „џихад у Босни 90- тих“ насловљеном: „Душану Тадићу – брат за џихад“ из августа 1990. стоји:

„Ако желиш добро себи и својој породици… продај кућу и исели се из Козарца у року од три мјесеца. Козарац мора бити чист од влаха. Боље да те не кољемо. То се посебно односи на тебе као четничког националисту. Кућу ћемо запалити, тебе и дјецу убити. Од тебе почиње џихад (свети рат), чекали смо више не можемо чекати… Млади муслимани.“

ЈАПАНАЦ ТРАГАО ЗА ИСТИНОМ

Професор Масајуки Ивата са Универзитета у Токију у Тадићев живот је ушао случајно пошто се докопао његове прве књиге сећања коју је објавила „Хришћанска мисао“ по изласку из затвора. Ивата је дошао у Панчево са предлогом да оду заједно у РС и да реконструишу догађаје из оптужнице, а три јапанска издавача су била заинтересована за књигу.

– Одвео сам га где год је пожелео – наставља Тадић. – Причао је са људима, и Србима и муслиманима, и тако је настала књига о мом случају која је, кажу, хит у стручној јавности Јапана. Ипак, највише што је потресло госта са Далеког истока била је посета Јасеновцу и Доњој Градини.

Аутор: Драган Вујичић

Извор: НОВОСТИ