Душко Бошковић: Знамо ли шта је геноцид?

Данас су сви медиjи редом препуни риjечи „геноцид“ и потежу jе свако мало, тако да постоjи могућност да та риjеч изгуби своj прави смисао и излиже се од претjеране употребе, па ниjе згорег осврнути се на саму риjеч „геноцид“ и видjети шта она у ствари означава.

Риjеч геноцид jе кованица од грчко-латинске комбинациjе генос – род, народ и accidere – убити. Уведена jе да се означи злочин намjерног, потпуног или дjелимичног уништавања народних, етничких, расних и вjерских група. Спада по Википедиjи у наjтежу врсту злочина против човечанства. Наjтежа врста злочина као примарни из коjег произилазе сви остали злочини мора бити злочин изазивања рата, тj. злочин против мира. Али како ратове изазиваjу они коjи и одлучуjу шта ће се како звати и третирати, тешко ће се пробити истина о примарном и наjвећем злочину из коjег произилазе сви остали. Зато ће нас наставити свакодневно бомбардовати са медиjа термином геноцид, да ће људи заборавити шта jе то у ствари и свако убиство или оштећивање више од jедног човjека ће постати геноцид.

Једног дана ће и педерско-лезбеjски лоби излобирати (корумпирати) владе држава да донесу закон да се свако пребиjање њихових чланова на улицама широм свиjета када изађу да се поносе своjом неприродношћу, третирати као геноцид.

Термин “геноцид” усвоjен jе на засjедању Генералне скупштине УН 1946. године. За разлику од етничког чишћења, гдjе jе циљ да се са одређене териториjе уклони одређена групе људи, протjеривањем у коjе jе обично укључено и физичко уништење, код геноцида jе циљ физичко истребљење. Ради илустрациjе ћу навести да jе одличан примjер за оба ова поjма оно што jе урадила Хрвацка држава Србима у другом свjетском рату.

Геноцид jе увиjек организован, мора постоjати намjера и акциjа, тако да постоjи проблем са декларисањем догађаjа у Сребреници као геноцида, jер jош ниjе пронађена намjера, пошто се jедан судиjа Хашког трибунала изjаснио да постоjи проблем са откривањем наручиоца злочина у Сребреници.

То са хрвацким геноцидом над Србима ниjе случаj, jер постоjи и обjелодањена jе намjера. У НД Хрватскоj су донешене одредбе за одваjање Срба од Хрвата, ради касниjе лакше елиминациjе, као што се и у Р Хрватскоj одузимањем Србима конститутивних права коjа су имали, такође обављала предрадња за касниjе лакше елиминисање.

Иначе jе генерално проблем са употребом риjечи “геноцид” у ратовима насталим разбиjањем Југославиjе. Сама риjеч “геноцид” има у себи риjеч ген, а Срби и Мусимани тj. Бошњаци имаjу исти генетски код. Да неки Бошњак умjесто арапског имена има неко србско народно име (Огњен, Ведран, Горан и сл,) и не иде у џамиjу, не би се ни по чему разликовао од неког Србина са народним именом коjи не иде у цркву. О случаjу са Хрватима коjи имаjу углавном сви редом србска или старосрбска имена и србски наставак “ић” у презименима, jе jош теже направити међусобну разлику. Дакле, риjеч геноцид ниjе никако одговараjућа, jер се све дешава у оквиру исте генетике. Морала би се смислити нека друга погодниjа риjеч за покушаjе уништавања вjерских група међусобно, када су противници истог генетског материjала.

Такође jе потребно смислити и другу риjеч за уништавање комплетних градова укључуjући и становнике. Примjер за то jе уништавање атомским бомбама jапанских градова Хирошиме и Нагасакиjа.

Слиjедећи проблем са риjечjу „геноцид“ jе што jе преуопштена и не означава количину, jер ниjе исто утаманити пар хиљада или пар стотина хиљада људи. Поготово ако се узме у обзир укупни броj неке количине људи. Утаманити пар хиљада људи милионске популациjе ниjе по ту популациjу jеднако катастрофално, као по популациjу од неколико десетина хиљада људи. Инжењери би лако риjешили проблем градирањем риjечи „геноцид“ додаваjући префиксе мега, гига, тера, мада ово ниjе баш прикладно. Не звучи хумано, ипак се ради о људима, а не техникалиjама.

Али се ипак мора пронаћи неки згодниjи начин ниjансирања количине злочина, jер никако ниjе исти злочин када неко афричко племе истриjеби неко друго, или када се у Турскоj истриjеби милион и по Јермена, или у Хрвацкоj само у Јасеновцу по неким њемачким изворима 700.000 Срба.

Такође jе потребно под геноцид подвести и оно што су радили ватикански службеници у другом свjетском рату у НД Хрватскоj. Ради се о масовном покрштавању Срба у ватиканску вjеру (види насловну слику), jер тим процесом се доводи до нестаjања Срба са одређене териториjе, пошто чином покрштавања постаjу нова нациjа – Хрвати. Ову врсту геноцида jош нико ниjе узео озбиљниjе у разматрање, а требао би, jер jе веома специфична, а доводи до нестаjања народа са одређене териториjе.

Конвенциjа о правима дjетета дjецу дефинише особе млађе од 18 година. Насилно премjештање дjеце се такође подводи под геноцидна дjела. И сада оно што се неће свидjети многима, али се мора навести, згодно би било истражити гдjе су завршавала србска дjеца коjу jе од утамањивања хрвацке државе спашавала Диjана Будисављевић? Не ради се о насилном премjештању, бар на први поглед, али постоjе елементи геноцида. Уклањањем дjеце из одређеног подручjа као носилаца продужења врсте се спречава обнављање народа, ентичке или вjерске скупине. Поготово ако су давана супротноj страни коjа jе и организовала погром, па имамо већ споменуту ситуациjу када дjеца постаjу нова нациjа, и престаjу бити народ од коjега су.

Дакле као што видимо сама риjеч геноцид jе преопшта, а гдjе има преопштости ту има и могућности за свакакве манипуалциjе и различита тумачења, а обично пролазе само тумачења оних коjи имаjу наjвише оружjа код себе. Тако да jе свиjет дошао до тачке када се ова риjеч као и њено значење мора подвргнути ревизиjи, прању, чешљању, сређивању, а можда и бацању у канту.
Јер, као што нађох у jедном документу на интернету да:

Genocidna djela ne moraju ubiti ili uzrokovati smrt pripadnika grupe. Uzrokujući teške tjelesne i mentalne povrede, spriječavanje rađanja i premještanje djece su djela genocida učinjena kao dio politike da se uništi postojanje grupe.

Геноцидом би се могло, ако то некоме ко jе богат или jако наоружан одговара, означити и продавање презерватива некоj популациjи уз агресивну маркетншку кампању или свако експериментисање над људима у циљу тестирања лиjекова коjе се заврши неповољно по „заморце“, без обзира што су се потписали да то раде на своjу одговорност.

Људи пажљиво са етикетирањима и декларисањима, много jе већи злочин и пред људима и пред богом оптужити невиног, него пропустити покоjег кривог.

Стога jе и много већи злочин претjеривање у нечему, него негирање тога нечега.

Извор: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ

Везане виjести:

Душко Бошковић: Усклађивање терминологиjе – Jadovno 1941.

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5) – Jadovno 1941.

Јасеновац – Јадовно 1941.