Душан Буковић: АНТИСРБИЗАМ ЈЕ СТРАШАН ГРЕХ!

Интересантно је да су се извесни Јевреји укључили y западно-европску и америчку антисрпску пропаганду тоталитаристичког, идолатријског, окултног, езотеријског, безбожног протестантско – римског католичког и завојевачког НАТО пакта , који су били доследни свом сатанском програму и сатанизацији нашег обесправљеног, обезглављеног, окупираног и пониженог несрећног српског народа, што је страшан грех!

Аутор: Душан Буковић

Ми Срби смо одувек имали поштовање и симпатије према јеврејском народу, нарочито из најтежих дана Другог светског рата, када смо морали да делимо и осетимо последице нацифашистичког антисрбизма и антисемитизма, који на нашу жалост траје и данас.

НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

У овом контексту вредно је указати на два писма српских Јевреја Енрика Јосифа и Милана Поповића, као и на једно антисрпско писмо Америчког јеврејског конгреса. Писмо Енрика Јосифа је објављено 1994. године у београдском илустрованом листу „АРГУМЕНАТ“ , који је уређивао Ратко Дмитровић, које дословно гласи:

Писмо Енрика Јосифа врховном рабину Француске

ЗАУСТАВИТЕ ЈЕВРЕЈЕ ЗАПАДНЕ ДИЈАСПОРЕ – ПРЕКИНИТЕ САУЧЕСНИШТВО У ПРОГРАМУ ПРОТИВ СРБА

– Наша је света дужност, пред Богом Свевишњим и пред Србима, да будемо уз њих, да саосећамо са њима, да не учествујемо у погромашкој хајци – Устајући у лажном сведеочењу против Срба и то предводнички, западна јеврејска дијаспора скрнави наше свете жртве геноцида кроз векове – Прекините саучесништво у погрому против Срба, јер тим учествујете у програму против нас самих и припремате нове погроме против нас

Поштовани духовни Врховниче француског јеврејства, представљам Вам се: Енрико Јосиф, композитор, редовни професор за композицију и оркестрацију, у пензији, на Музичкој академији у Београду. Дописни члан Српске академије наука и уметности.

Рођен сам у јеврејској породици у Београду пре седамдесет година. Педесет пуних година дубоко сам посвећен Тори, Талмуду, Зохару и Кабалистичким списима.

Обраћам Вам се, позивом и скрушеном молбом да прочитате ову моју искрену и забринуту посланицу упућену Вама, у нади да ће она макар донекле допринети осветљавању истине која се тако криви када је у питању српски народ. Народ који је по историјској и по надисторијској истини и судбини наш близанац.

Сви пророци Израиља не би могли да искажу сабласно ужасавање за све оно што су водећи духови светског западног јеврејства писали, потписивали, јавно изговарали, што и надаље чине, стављајући се без задршке предводнички на страну светских прогонитеља, који себе називају покрвитељима овог светског поретка, против Божије истине српског народа и његове свете, саборне, питоминске душе.

Јудаизам кроз векове изгнанства не зна за овакво огрешење о најсветију етику јеврејства: никада не прогонити прогоњеног, јер си и сам миленијумски био прогањан.

Верско – грађански рат, наткрилио се над пределима бивше Југославије, управо тамо где су Срби од 1941- 1945. године били истребљивани расистичким холокаустом као и ми, и где се оружаном насилничком сецесијом – моћном помоћи запада – то и сада изнова дешава. Ужас о којем светски информативни медији тендециозно ћуте. То је и нагнало српски живаљ да на тим пределима брани своја вековна огњишта с оправданим захтевима за самоопределење које је дозвољено свим народима бивше Југославије, а само Србима не! Српски живаљ на тим подручјима успео је да се одбрани и то је једини разлог који разјарује западне виновнике и господаре рата.

То што се данас дешава српском народу у светским, апокалиптичким, есхатолошким размерама у најзгнуснутијем виду, јесте пројектовано оно што се нама Јеврејима трајући збива кроз готово два миленијума. Срби су данас нови изгнани жртвени Израиљ ради искупљења судбине целог људског рода. Сами, остављени и од нас Јевреја, од оних који су Богом позвани да стану уз њих, јер се сада нас судбином српском остварује двомиленијумска судбина наша. Ми Јевреји смо данас први који морамо бити уз њих, са њима. Помоћи им.

Српски народ је по својој судбини, историјској и надисторијској, најближи јеврејском народу, а у овом последњем светском рату заједно са нама највећа жртва расистичког холокауста. У више злогласних логора смрти, посебно у Јасеновцу – српском Аушвицу – наше две крви невино су се изливале и мешале у заједничким безбројним јамама. Наша је света дужност пред Богом Свевишњим и пред Србима да будемо уз њих, да саосећамо са њима, да не учествујемо о погромашкој хајци, која лажима невиђенох медијско-инфомативног завођења сатанизује овај најбратољубивији, најзагрљајнији народ какав, нажалост, у западном хришћанском свету више не постоји. Оно зашта га опутужују, лаж је, махом произвољно умножавана лаж, грех је, уморство је, духовно-биолошки сатанолошки је геноцид најужаснијег новог квалитета недогођен до данас у историји света.

Ово саучесништво водећих духовника западног јеврејства, чак и знаменитих свештених лица, највећа је могућа превара којом су они обмањени.

Устајући у лажном сведечењу против Срба и то предводнички, западна јеврејска дијаспора скрнави наше свете жртве геноцида кроз векове.

Зауставите Јевреје западне дијаспоре! Прекините сучесништво у погрому против Срба, јер тиме учествујете у погрому против нас самих и припремате нове погроме против нас.

Поштовани духовниче, дејствујте на Ваше вернике, умирујући њихов, лажима изазвани, неправедни гнев на оне на које је надисторијска судбина одредила да буду жртвено разгневљено јагње света, ради спасења људског рода, оно што смо и ми били и остајемо до краја времена, када времена више бити неће!
Благословио Вас Свевишњи!

Енрико Јосиф

(Види: Енрико Јосип, Зауставите Јевреје западне дијаспоре – Прекините сучесништво у погрому против Срба, „АРГУМЕНАТ“, 26. август 1994., Београд, Србија).

Такође, полазећи од чињенице да је у београдском листу „Збиља – Reality“ у току 2001. године, објављено писмо Милана Поповића у којем дословно стоји:

Милан Поповић: УТЕРИВАЊЕ АНТИСЕМИТИЗМА ИЛИ ЗАТАШКАВАЊЕ СРБОФОБИЈЕ

Поштовани,

Запањује ме да сте ви заједно са разним парадржавним и псеудоправним организацијама започели утеривање антисемитизма у Србији, баш као да тиме желите да сакријете истину о сулудој десетогодишњој хајки коју се наша браћа широм света спроводили против српског народа.

Ви врло добро знате о линч-апелима за бомбардовање српског народа које су потписивали људи попут Ели Визела или Ђерђа Сороса са стотинама других. Не знам да ли сте нешто покушали да зауставите иако сте знали праву истину о дешавањима на Балкану. Ваша хајка на српске величине попут Владике Николаја Велимировића, генерала Милана Недића, па и Димитрија Љотића је исто као када би Срби у Србији вршили хајку на Теодора Херцла, Бен Гуриона, Голду Меир, Рабина Алкалаја или било ког јеврејског националисту.

Вама смета српски традиционализам, национализам, светосавље, митологија, а не смета вам то исто наше – јудаизам, ционизам. Пљујући по генералу Недићу, нпр. Филип Давид не говори да је он јеврејски националиста који у нашој општини држи предавања о Кабали. Маните се приче о антисемитизму јер сте се лоше понели према српском народу који је на крају десетогодишње хистерије затрован уранијумским бомбама.

Не можете ви судити и забрањивати књиге које вама лично не одговарају, јер су изнеле истину коју ви нећете да видите. Нисте ви једини меродавни у духовном свету па нека о нама и други кажу шта мисле јер ми живимо у Србији коју су домаћи и светски Јевреји итекако попљували у прљавој пропаганди преко разних својих чланова.

Запитајте се да ли би Израел изручио неког свог грађанина суду у Хагу?

Имам право да све ово кажем јер је моју породицу од холокауста спасао генерал Милан Недић, дајући јој документа са српским именима. Мондијализам не доноси никакво добро ни Србима ни Јеврејима па према томе водите рачуна о вашем понашању јер што више будете измишљали антисемитизам и тражили цензуре српски народ ће све више окретати главу од Јевреја.

Срби никада ништа нису рекли против Јевреја у Израелу који се извршили етничко чишћење Арапа да би добили чисту државу, а против домаћих Јевреја који су водили заједницу имали би много шта рећи и не баш лепо. Србофобија нпр. Сорос Фонда или Хелсиншког комитета, или разних других хуманитарних група је мора коју смо сви доживели да би врхунац била НАТО агресија. Дигните главу и реците истину, није вама место у плаћених папагаја који певају песме о људским правима управо угрожавајући иста Србима.

Уместо измишљања антисемитизма предлажем господину Сингеру, Леблу, Секељу, Давиду и другим да позову на округли сто српске националне мислиоце да размене мишљења, анализују основе, утврде разлике, и то све дијалогом , а не да господа иду заједно са Наташом Кандић, Соњом Бисерко, Вераном Матићем и другим острашћеном антисрпском братијом и тиме срамоте Јеврејство.

И на крају као Јеврејин питам се ко доноси правила шта је то антисемитизам а шта није. По вама, све што не хвали Јеврејство је непријатељ. Та критичка литература би требала вама бити поучна да препознате оно што и слепци виде. Ви када употребљавате појам „гоји“ (свиње) за нејевреје чините увреду а то веома често радите. Време је очито за неке нове Јевреје да преузму заједницу од оних који су кроз комунизам и мондијализам испољили огромну мржњу према Србима.

Милан ПОПОВИЋ

(Види: Милан Поповић, Утеривање антисемитизма или заташкавање србофобије, „Збиља“ – “Reality”, Београд, 30 септембар 2001).

Такође, у овом контексту указали бисмо на чланак Николе Живковића, који је објављен под насловом „Јевреји и рат у Југославији“, где између осталог стоји:

„Срби су очекивали, да ће њихове невоље најбоље моћи да разумеју Јевреји. Сведоци смо, међутим, да су неки утицајни Јевреји најгласнији у антисрпској пропаганди…“.

И на крају да се вратим почетној теми. Срби су један од ретких народа на кугли земаљској, који у својој дугој историји није никада прогонио Јевреје. А то није мало. Велика је штета, да данас неки Јевреји и поједина јеврејска удружења воде тако бучно антисрпску пропаганду. Неки од њих се додворавају антисемитској француској и немачкој јавности због тренутних интереса. Уверен сам, да такво понашање стоји у супротности са јеврејским интересима и да велика већина Јевреја не деле такво, антисрпско расположење.

Довољно је упоредити „Њујорктајмс“ са „Џерусалем постом“.

Моша Пијаде, Београђанин, Јеврејин, још у току рата, предложио је, под непосредним утицајем злочина над Србима, којима је и сам био сведок, да се после рата Србима у Хрватској даде аутономија. Због тог предлога био је укорен од Милована Ђиласа, Србина из Црне Горе. И данас српски Јевреји чине много, да се сазна права истина о рату у Југославији. Постоји у Београду и Српско – јеврејско удружење, које се је много ангажовало на пропаганди српске ствари. Њихове могућности су ипак ограничене. Српски Јевреји у јеврејској дијаспори јесу бројчано једна од најмањих, па је према томе и њихов утицај скромнији“ (Види: Никола Живковић, Јевреји и рат у Југославији, “СПОНА“ – “FIBEL-SPONA”, Verlag, Gmbh & Co. KG, AM Waldacker 8, Број 24, 10. јун 1993).

С обзиром да су извесни антисрпски Јевреји програмски извртали , икривљивали и тендециозно тумачили ратна збивања на подручју Брозове НАТО најамничке, великохрватске, интермаријумске, англоамеричке, масонско-марксистичке и бољшевичке неблагодарне Југославије, констатовали бисмо да је Амерички јеврејски конгрес објавио једно антисрпско писмо америчком председнику-манијаку Билу Клинтону, преко целе странице у „Њу Јорк Тајмсу“ од 26 априла 1993. године, које гласи:

АМЕРИЧКИ ЈЕВРЕЈСКИ КОНГРЕС: ДА ЛИ ДА СЕ МОЛИМО ДА СВИ УМРУ, ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ?

Отворено писмо Билу Клинтону

Поштовани председниче,

Ово отворено писмо пишемо вам као пријатељи. Ваше председништво дало је нову наду и виталност нашој нацији и свету. Изазвали сте нас да испунимо своје идеале, а не да подлегнемо својим страховима.

Нажалост, храброст и пристојност који су одликовали ваш приступ изазовима нације код куће до сада нису нашли одјека у нашем одговору на масовну српску агресију и бруталност на Балкану. Знамо да вас узнемирава српска агресија и затражили сте пооштравање санкција и спровођење зоне забране лета. Али како се наставља геноцидно гранатирање Сребренице и Сарајева, јасно је да ове мере неће зауставити масакр.

Слободан Милошевић, председник Србије, подругљиво вам се захвалио што нисте интервенисали у покољу. Он и његови српски савезници у Босни верују да су добили зелено светло од Америке (европски лидери су им дали зелено светло давно) и наставили су јуриш на Сребреницу и Сарајево са неспутаном бруталношћу и бесом.

Посматрајући злочине које су починили Срби, Ларри Холлингвортх, високи званичник УН-а за избеглице у Сарајеву, рекао је за Србе: „Надам се да је њихов сан испрекидан вриском деце и плачем њихових мајки.“ Али шта је са нама, господине председниче? Да ли наш сан нарушавају вриска деце и плач њихових мајки?

Питање зашто светови нису учинили ништа да спрече холокауст прогонило је цивилизовани свет. Нажалост, сада знамо одговор на то питање. Из истог разлога што свет не ради ништа, а што ми у Америци не радимо, да зауставимо етничко чишћење, систематско силовање жена и девојчица, клање невиних, злочинства који сада попримају геноцидне размере.

Кукавичлук, бешћутност и огроман неуспех моралне маште у западном свету омогућили су холокауст. Да ли заиста нисмо ништа научили из тог искуства?

Да ли је најмоћнија нација на свету, једина суперсила, беспомоћна пред бруталном српском агресијом? Постоје они који тврде да је то тако. Али ви сами, господине председниче, убедљиво сте тврдили током председничке кампање да заустављање српске агресије не захтева да пошаљемо велике америчке копнене снаге. Тврдили сте да ваздушни напади, окончање ембарга на оружје против босанских Муслимана и друге ограничене мере могу ефикасно да се носе са најгорим из српске агресије.

Касније овог месеца одржаће се светске комеморације шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту, жртвама светске равнодушности ни мање ни више него нацистичке бруталности. Ви, господине председниче, лично ћете учествовати у посвети новог америчког Меморијалног музеја холокауста. Ако нас сећање на те жртве не покреће да одговоримо на патње и прогоне у своје време, којој замисливој сврси служи сећање?

Ако не можемо прикупити одлуку да зауставимо покољ у Босни, онда се барем немојмо мешати спречавајући босанске муслимане да се бране. Господине председниче, укините ембарго на оружје сада!

Ваш тим стручњака који се управо вратио из Босне тражио је да прекинете ембарго. Они су такође позвали на војну интервенцију како би заштитили градове под опсадом напуњене преживелим избеглицама који су већ претрпели људску издржљивост и заштитили конвоје хране за ове изгладнеле људе. Поступајте по њиховим препорукама, господине председниче!

Њу Јорк Тајмс од 20. марта описује девојчицу која је доведена у сребреничку болницу, а доњу половину лица одувала је експлодирајућа српска граната. „Морам да признам да смо се сви надали и молили да она умре“, цитира се званичник УН-а, „и умрла је.“

Да ли је то заиста најбоље што ми можемо учинити, господине председниче? Требамо ли се молити да сви муслимани из Босне умру?

Као што сте често рекли, господине председниче, можемо и боље. А у световима мудраца Хилела, „Ако не сада, када?

Хенри Сиегман, извршни директор Америчког јеврејског конгреса

Роберт К. Лифтон, председник Америчког јеврејског конгреса

Ово отворено писмо омогућено је издашним доприносом чланова и пријатеља Америчког јеврејског конгреса. Доприноси који ће нам омогућити да поновимо ово отворено писмо у другим публикацијама и да наставимо напоре на окончању клања у Босни биће са захвалношћу добродошли.

(Види: Отворено писмо Билу Клинтону,  Њу Јорк Тајмс, понедељак, 26. април 1993, стр. А1)

A J Congress: SHALL WE PRAY THAT THEY ALL DIE, MR. PRESIDENT?

An Open Letter to Bill Clinton

Dear M. President,

We write this Open Letter to you as friends. Your presidency has given new hope and vitality to our nation and to the world. You have challenged us to live up to our ideals, not to succumb to our fears.

Regrettably, the courage and decency that have characterized your approach to the nation’s challenges at home have so far found no resonance in our response to massive Serbian aggression and brutality in the Balkans. We know you are distressed by Serbian aggression, and you have urged a tightening of sanctions and the enforcement of a no-fly zone. But as the genocidal shelling of Srebrenica and Sarajevo resumes, it is clear these measures will not stop the massacre.

Slobodan Milosevic, president of Serbia, mockingly thanked you for not intervening in the slaughter. He and his Serbian allies in Bosnia believe they have been given a green light from America (European leaders gave them the green light long ago), and have resumed their onslaught on Srebrenica and Sarajevo with unrestrained brutality and fury.

Observing the atrocities committed by the Serbs, Larry Hollingworth, the senior U. N. refugee official in Sarajevo, said of the Serbs: “I hope that their sleep is punctuated by the screams of the children and the cries of their mothers.” But what about us, Mr. President? Is our sleep disturbed by the screams of the children and the cries of their mothers?

The question of why the worlds did nothing to prevent the Holocaust has haunted the civilized world. Tragically, we now know the answer to that question. It is for the same reason that the world is doing nothing, and that we in America are doing nothing, to stop the ethnic cleansing, the systematic rape of women and little girls, the slaughter of innocent, outrages that are now assuming genocidal proportions.

It was cowardice, callousness, and a massive failure of the moral imagination in the Western world that made the Holocaust possible. Have we really learned nothing from that experience?

Is the world’s most powerful nation, its only super power, helpless in the face of brutal Serbian aggression? There are those who maintain this is so. But you yourself, Mr. President, argued persuasively during the presidential campaign that stopping Serbian aggression does not require that we send large American ground forces. You maintained that air strikes, ending the arms embargo against Bosnian Muslim, and other limited measures can effectively deal with the worst of Serbian aggression.

Later this month, there will be worldwide commemorations of the six million Jews who perished in the Holocaust, victims of the world’s indifference no less than of Nazi brutality. You, Mr. President, will personally participate in the dedication of a new U. S. Holocaust Memorial Museum. If  the memory of those victims does not move us to respond to suffering and persecution in our own time, what conceivable purpose does memory serve?

If we cannot muster the resolve to stop the carnage in Bosnia, then at least let us not interfere by preventing Bosnian Muslims from defending themselves. Mr. President, end the arms embargo now!

Your own team of experts who just returned from Bosnia urged that you end the embargo. They also called for military intervention to protect cities under siege swelled with surviving refugees who have already suffered beyond human endurance, and to safeguard food convoys to these starving people. Act on their recommendations, Mr. President!

The New York Times of March 20th describes a little girl being brought into Srebrenica hospital, the lower half of her face blown away by an exploding Serbian shell. “I must confess we all hoped and prayed that she would die,” a U. N. official is quoted as saying, “and die she did.”

Is that really the best we can do, Mr. President? Should we pray that the Muslim of Bosnia all die?

As you have so often said, Mr. President, we can do better. And in the worlds of the sage Hillel, “If not now, when?”

Henry Siegman, Executive Director, American Jewish Congress

Robert K. Lifton, President, American Jewish Congress

This Open Letter has been made possible by the generous contributions of member and friends of the American Jewish Congress. Contributions to enable us to repeat this Open Letter in other publications and to continue efforts to end the slaughter in Bosnia will be gratefully welcome (Види: An open letter to Bill Clinton, The New York Times, Monday, April 26, 1993, стр. A16).

Од истог аутора:

Душан Буковић: УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ | Јадовно 1941.

Душан Буковић: Владимир Назор и са Павелићем и са Титом …

Душан Буковић: Случај Светозара Вукмановића „Темпа …

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ …

Душан Буковић: Бјелашки комунисти и “сахрањивање светаца …

Душан Буковић: ЗАГРЕБАЧКИ ЈЕВРЕЈИ ЗА СЛОБОДНУ …

Душан Буковић: ШТА ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА ХОЋЕ ДА КАЖЕ …

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО …

Душан Буковић: У Београду, Јосипграду влада „невидљива рука …

Душан Буковић: ИЗВЕСНИ ПАСУСИ О ВЕЛИКОХРВАТСКОМ …

Душан Буковић: Случај генерала Милана Недића | Јадовно 1941.

Буковић: СРБИ И ХРВАТСКИ УСТАШКИ ИНКВИЗИТОРИ