Душан Басташић: Јаме Јадовна и данас пуне убијених Срба

БЕОГРАД – Потомци жртава система усташких логора Јадовно на планини Велебит, у недељу 24. jуна поћи ће из више градова Србиjе и Републике Српске како би на том стратишту поново поставили спомен-плочу као обележjе геноцида коjи jе током Другог светског рата почињен над припадницима српског и других народа у тзв. Независноj држави Хрватскоj – саопштио jе данас у Београду Душан Басташић, потомак жртава из Јадовна, коjи води Удружење „Јадовно“ у Бањалуци.

Спомен-плоча постављена 1983. године, уклоњена jе током грађанског рата у Хрватскоj. Басташић jе истакао да овим, трећим походом, од формирања Удружења, жели да подсети да те жртве ни до данас нису извађене из jама и да се у светскоj jавности о њима не зна у мери коjу заслужуjу. Оваj пут у програм обележавања усташког злочина уврштено jе пешачење дуго седам километара од Шаранове jаме на планину Велебит, где jе био централни логор. Басташић jе додао да jе истраживач ових злочина Ђуро Затезало обjавио наjновиjе податке према коjима jе сваки трећи српски свештеник убиjен у НДХ страдао у  Јадовну.

– За само 132 дана постоjања логора побиjено jе 40.123 особе, од тога 38.010 Срба, 1.999 Јевреjа и jедан броj антифашиста хрватске, руске, мађарске народности – рекао jе Басташић. Оно што издваjа логоре Јадовно од осталих jе то да jе НДХ формирала jедини концентрациони логор за жене и децу коjи jе постоjао у Другом светском рату. То подручjе jе одабрано због великог броjа jама што jе, како jе обjаснио Басташић, обележjе тог терена коjи се jугоисточно протеже преко Купреса и Ливна све до столачких Дубрава, где jе село Пребиловци, и до крашких jама Љубињу и Требињу, где су све до доласка италиjанских jединица бацани Срби. Од 32 jаме у систему Јадовно, лоциране су само две, Шаранова и Јамина, док за остале треба да се утврди локациjа а, како каже Басташић, Удружење управо ради на њиховом идентификовању.

– Те jаме и данас су пуне убиjених Срба, тамо су ликвидациjе биле брзе и лаке, ниjе требало копати, а људи су убиjани тако што су везани у низ и ударани маљем у главу. Када би први упали у jаму повукли би остале. И дан данас тамо леже кости жртава и то не брине никога, не само у Хрватскоj, него ни у Републици Српскоj и Србиjи – рекао jе Басташић. Удружење Јадовно постоjи две и по године и за дан сећања на жртве одредило jе 24. jуни, jер jе тога дана логор на Велебиту имао своj пуни капацитет. На саjту удружења www.jadovno.com су и подаци о другим стратиштима из времена НДХ.

– На саjту jе и именички попис више од 10.500 жртава са наведеном националности, местом одакле jе жртва и местом ликвидациjе. Ту jе и формулар за допуну тог пописа. Јављаjу нам се људи, приjављуjу жртве из своjе породице, шаљу и фотографиjе. Сакупљамо архиву из свих градова одакле су жртве довожене у логоре Госпић – Јадовно –Паг. Мало се зна да су жртве не само из тога краjа већ и из Сараjева, Вишеграда, Биjељине, Дервенте, Вуковара, Дарувара, Бихаћа, дакле целе НДХ и дела Србиjе коjи jоj jе припадао. Мало jе познато да jе у Јадовну побиjена интелектуална елита Сремских Карловаца. Марвеним ваговима довозили су их тамо и убиjали – завршава Басташић.
Драган Башовић

Извор: pravda.rs