Душан Бабац: Милунка није била ни запостављена а још мање заборављена

Највећа жена јунак Првог светског рата Милунка Савић није била запостављена у Краљевини СХС и Југославији, јер је Краљевина била свет!

Пише: Душан Бабац

Наиме, по њеној демобилизацији у Мостару 1920. године она се удаје за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара са којим се упознала у војсци и неко време проводе у Босни и Херцеговини. Исте године 1920. Милунка као ратни ветеран и Солунац добија по закону имање од осам јутара земље у Степановићеву крај Новог Сада што је насеље које је и формирано доделом земље ратним ветеранима. 1924. године Милунка и Вељко добијају ћерку Милену и селе се у Степановићево у коме је Милунка сазидала кућу.

Нажалост, њен брак са Вељком се распада и она се по разводу 1929. године сели у Београд где добија посао у најмоћнијој финансијској институцији Краљевине СХС. У питању је тадашња Хипотекарна банка, бивша Управа фондова Краљевине Србије, у чијој велелепној згради се данас налази Народни музеј у Београду. Пошто није имала школе и стручне спреме, добила је једини посао који је могла да обавља, а то је посао спремачице кога се као часна жена не само није стидела, већ га је врло савесно обављала. Напредовала је у служби и руководила је чистачицама зграде Хипотекарне банке, док је имала, мало је рећи, одличну плату за то време и за такву врсту посла, која је била на нивоу једног лекара или инжењера.

Поред своје ћерке, Милунка је усвојила још троје деце, тако да је уз своје четворо деце била у могућности да сагради врло пристојну кућу на Вождовцу, недалеко од вождовачке цркве Светих цара Константина и царице Јелене, која такође у то време ниче. Тада су на Вождовцу куповали плацеве и градили куће махом официри и државни чиновници.

Током њеног живота пре Другог светског рата учествовала је у јавном животу и била врло радо виђени гост на многим државним, а посебно војним, светковинама. Сусретала се са страним делегацијама, посебно из Француске и Велике Британије, путовала је у Лондон и у Париз, у неколико наврата, у оквиру делегација српских војних ветерана на обележавање важних јубилеја из Првог светског рата о чему постоје фотографије. Такође је учествовала у свечаностима попут отварања Српског војничког гробља на Зејтинлику поред Солуна.

Током окупације, Милунка Савић наставља да ради у Хипотекарној банци, али одбија позив председника квислиншке владе Милана Недића да учествује на свечаностима заједно са Немцима због чега по неким сведочанствима одређено време проводи у Бањичком логору из кога је ослобађа један немачки официр свестан значаја ове јунакиње за светску историју ратовања. Након доласка комуниста на власт, Милунка Савић пада у потпуни заборав. Као и сваки војни ветеран стиче право на војни додатак који су добијали сви Солунци и у њеној позној старости сели се из своје куће на Вождовцу у гарсоњеру у насељу Браће Јерковић коју јој додељује град пред крај живота.

Оно што је најважније јесте да се зна да жена невероватног јунаштва и војне каријере каква је Милунка Савић није била заборављена и да поред земље коју је добила, није било исто бити тамо нека чистачица и шеф чистачицама Хипотекарне банке у Београду.

Нека је слава великој Милунки Савић!

Извор: ВИДОВДАН