fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дуго година Јасеновац је био забрањена тема

Дуго година Јасеновац је био забрањена тема
Дуго година Јасеновац је био забрањена тема

Сценарио за филм о Јасеновцу траже наши представници, са обје стране Дрине, па и наши интелектуалци које сам сусретао на конференцијама о Јасеновцу.

Ипак, на писање сценарија ме понукао господин Бранко Лустиг, продуцент из Загреба, којег сам упознао на мало необичан начин, прво преко његовог интервјуа у новинама, а затим и лично. Ово је за „Независне“ казао књижевник Радован Пиљак, који вечерас у 19 часова у Вијећници Културног центра Бански двор промовише књигу „Јасеновац, творница ужаса“. Ријеч је о сценарију за филм написаном, како аутор тврди, на приједлог продуцента култне „Шиндлерове листе“ Бранка Лустига. Према ријечима Пиљка, након што се у Загребу састао са Лустигом и поклонио му књигу „Град бијелих анђела“, која кроз поетску форму говори о страхотама Јасеновца, овај га је упитао: „А имаш ли ти сценарио за филм о Јасеновцу?“

„И тако је почела наша сарадња, моје ‘учење’ како да напишем сценарио, прва верзија сценарија и лични сусрет са господином Лустигом у Загребу и разговор о написаном сценарију. Добио сам похвале и то ме охрабрило па сам наставио и квалитативно унаприједио ту верзију. У контакту смо и надам се и могућој сарадњи“, рекао нам је пјесник, прозни и драмски писац Радован Пиљак са којим смо причали о „тешкој“ теми Јасеновца у политици, медијима, књижевности као и о могућој екранизацији исте.

НН: Колико мислите да је до сада истражена или неистражена, присутна или потиснута тема Јасеновца и када сте се Ви заинтересовали за њу?

Пилајк: Тема Јасеновца је доста истражена, али још недовољно презентована у јавности. Још има нових сазнања, свједочанстава и докумената који су својевремено били потиснути и недовољно истражени. Дуго година Јесеновац је био потиснута и „забрањена“ тема, дозирана само на кашичицу спознаје због лажног братства и јединства и злочина које је починила монструозна фашистичка творевина тзв. Независна Држава Хрватска. Књижевник Љубо Јандрић, бивши логораш и аутор романа „Јасеновац“, каже: „Има тема за које је мало један човјек, чак и под условом да им читав живот понуди као жртву. Јасеновац је без сумње једна од њих. Преслаб је један, уз то и књижевников живот, за хиљаде смрти које су посијане у том стравичном мучилишту.“ И данас је та тема недовољно присутна у јавности, медијима и посебно у школству и образовању, а требало би да буде обавеза сваког добронамјерног и неоптерећеног човјека да кроз наставу историје упозна то зло које је имало за циљ уништење једног народа и његових потомака само зато што су имали другачије вјерске погледе и свјетоназоре од оних који су вјеровали само ками и ножевима. За тему Јасеновца заинтересовао сам се током прошлог отаџбинског рата и након њега пратећи округле столове на ту тему, слушајући исповијести преживјелих логораша и познајући одређен број њих самих. Кроз страдања и злочине над нашим народом у Книнској Крајини, Подрињу и Херцеговини у овом рату, спознао сам инфраструктуру усташких злодјела и вертикалу њихових нагона који још од периода Анте Старчевића подржавају идеологију каме, маља и ножа. Године 2007. објавио сам књигу поема „Град бијелих анђела“, која је доживјела велики успјех и говори о страдањима у Доњој Градини и Јасеновцу.

НН: Који је основни циљ књиге „Јасеновац, творница ужаса“?

Пиљак: Основни циљ је документовано, прегледно и непристрасно, на бази историјских докумената, изјава преживјелих свједока и њихових потомака, појединих страних очевидаца и архива, изношење истине о Јасеновцу, наравно у умјетничкој форми. Други исто тако значајан циљ је да се у нашем школству и образовању далеко више посвети пажња овој историјској теми и да младе генерације знају за идеологију усташтва и страдања својих предака, како нам се не би догодили нова Јасеновци, Јадовна, Шушњари, Пребиловци…

НН: Сви ликови и ситуације које сте описали утемељени су на стварним ликовима и догађајима и поред умјетничког имају и документарни карактер. Који документи и књиге су Вам највише помогли у томе?

Пиљак: Ликови и ситуације су стварни, били и постојали, ископани из пепела историје и сјећања преживјелих. Многи од њих добили су нова имена, а неки имају изворна. Користио сам много литературе као подлогу као и познатог историчара Јована Мирковића, једног од мојих рецензената, који најбоље познаје тему Јасеновца. Навешћу само дио литературе: „Јасеновац“ Љубе Јандрића, „Људи са Козаре“ Гојка Бановића, „Љубав за дјецу са Козаре“ Милоша Милинковића, Јасеновац – геноцид и злочин НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима у II свјетском рату, материјали и радови са VI међународне конференције о Јасеновцу и наравно моја књига поема „Град бијелих анђела“.

НН: Прије ове књиге објављивали сте поезију, прозу, афоризме, али не и у драмској форми?

Пиљак: До сада нисам објавио књигу у драмској форми, али ја одавно пишем и у тој форми, још из студентских дана. У КУД „Чајавец“ сам дужи низ година водио литерарно-драмску секцију и писао рецитале, краће драмске комаде, скечеве, дјечје текстове за представе поводом Светог Николе и Дједа Мраза, драмске колаже за 8. март и слично. Поједине сопствене текстове сам лично и режирао и изводио са омладином у склопу наступа КУД-а. И било је успјеха. Имам намјеру све то сакупити у једну књигу драмских колажа и издати за омладину, јер то недостаје на тржишту за активности омладине.

НН: Шта је све потребно да се од Вашег сценарија сними филм и за кога сматрате да би то својски урадио?

Пиљак: Тема Јасеновца је врло широка и треба много времена и простора, наравно и новца за снимање филма. Мислим да постоји одлична база и подлога, а искусни режисер ће моћи да одабере најрепрезантативнији дио материјала за будући филм. Исто тако овај се сценарио може режирати и као драма и као серијски филм од више епизода, што је потврдио и господин Горан Јокић, глумац Народног позоришта РС, који ће на промоцији презентовати неке исјечке из сценарија. О именима режисера на бих сада говорио, али сматрам да има довољно добрих умјетника који би могли овај пројекат изнијети.

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

 

Везане вијести:

МИЛАН ЗАРИЋ: Снимио сам филм о Јасеновцу из ината …

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци | Јадовно 1941.

СТAНИЋ :Већ 9 година снимам филм о Јасеновцу, а нико ни …

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: