ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ И ЈЕВРЕЈСКО-СРПСКИ ОДНОСИ

У сећање на погром Јевреjа, СПКД Просвjета Аустриjа jе 23. новембра у галериjи „Хаjнрих“ у Бечу, организовала промоциjу књиге „Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта“ др Жељка Драгића.

Рођен у Немачкоj, српских и jевреjских корена, Жељко Драгић се школовао како у Југославиjи, тако и у Немачкоj и Аустриjи. Овакво искуство омогућило му jе да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те jе тако у своjоj докторскоj дисертациjи, коjу jе одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос српске православне цркве према Јевреjима током Другог светског рата.

У своjоj књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић jе обjединио српску и jевреjску историjу, истражуjући судбину готово две хиљаде средњоевропских Јевреjа коjи су се у зиму 1939. упутили Дунавом ка Палестини.

Такозвани Кладовски транспорт сачињавала су три брода, од коjих jе jедан био поклон краља Александра Карађорђевића jевреjскоj заjедници. Између 1939. и 1941. више од 55.000 Јевреjа избегло jе из Аустриjе, Немачке и других европских земаља преко краљевине Југославиjе и Црног мора у Палестину. Међутим, три брода Кладовског транспорта прво су зауставили зима и лед на Дунаву, а касниjе политика Велике Британиjе против насељавања Палестине, тако да бродови нису напустили Србиjу, где су их 1941. сустигле немачке наоружане снаге. Само неколицина jе успела да избегне трагичну судбину.

Ова књига ниjе само истраживање политичких оквира историjских догађаjа, већ jе и документ са сликама и писмима избеглица, коjа су стигла, како из Беча, тако и из Кладова и Смедерева, до рођака у данашњем Израелу. Документи и сазнања говоре да су односи jевреjских избеглица и српског становништва били добри и срдачни све до трагичног завршетка подухвата. Потомци преживелих окупљаjу се у Кладову сваке године и обележаваjу погибиjу своjих рођака, при чему неретко певаjу српске песме, обjаснио jе др Драгић.

У истраживању и анализи jевреjско-српских односа кроз историjу може се потврдити да се Јевреjи у већински српском окружењу нису осећали угроженим, због чега су били спремни на асимилациjу, што ниjе био случаj у Аустро-Угарскоj. Још пре Првог светског рата, већина Јевреjа сматрала jе себе Србима Моjсиjевог закона, а Србиjу своjом домовином. О томе сведочи натпис на споменику палим борцима из Првог светског рата на Јевреjском гробљу у Београду, коjи jе гласио „Пали за краља и отаџбину“ (1945. избрисан jе део натписа, тако да данас гласи „Пали за отаџбину“). Поред тога, добре jевреjско-српске односе потврђуjе и велики броj jевреjске деце коjа jе у години рођења престолонаследника Александра Карађорђевића добила име Александар.

У СПКД Просвjета кажу да jе Драгић презентациjом свог рада и сазнања показао да су толеранциjа и обострано поштовање могући у наjтежим околностима.

Извор: ДИЈАСПОРА.ГОВ.РС