Druga strana: Sonja Jankovićeva

Srpski zaštitnik građana zove se Saša Janković, deli građane po
sopstvenim kriterijumima, na podobne i nepodobne, dobre i loše, njemu politički bliske
i one koji to nisu. Dokazao je to pre neki dan brutalnim napadom na „Večernje novosti“.
Razlog? Sonja Biserko

Od 2005. godine Srbija ima zaštitnika građana. To je čovek kom
se možete požaliti ako vas neko, daleko bilo, maltretira, vređa, kleveće… a posebno
ako to radi država, državni činovnici. Pred zaštitnikom građana, to se podrazumeva,
svi građani su jednaki. Nisu. Možda negde u belom svetu jesu, ali u Srbiji nisu.
Srpski zaštitnik građana zove se Saša Janković, deli građane po sopstvenim kriterijumima,
na podobne i nepodobne, dobre i loše, njemu politički bliske i one koji to nisu.
Dokazao je to pre neki dan brutalnim napadom na „Večernje novosti“. Razlog? Sonja
Biserko.

Dotična je, znate i sami, prihvatila ponudu (ili se sama ponudila?)
Republike Hrvatske da svedoči protiv Srbije, čiji je građanin, a u sporu pred Međunarodnim
sudom pravde, u Hagu. Hrvatska je toj instituciji podnela tužbu u kojoj tvrdi da
je Srbija, početkom devedesetih, počinila genocid nad Hrvatima. Teža optužba od
ove među državama ne postoji. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji,
slaže se u iznetoj oceni; ona misli da je Srbija genocidna država. Da misli drugačije,
ne bi prihvatila da svedoči. Prosta logika.

Nema novinara, urednika, nema redakcije kojoj ova priča nije inspirativna.
Pitanje je samo koliko ko ima hrabrosti da se upusti u analizu ovog u savremenoj
Evropi jedinstvenog slučaja. Zvuči čudno, ali je istina; u Srbiji i danas postoji
strah da se stane u odbranu i države i većinskog naroda. „Novosti“ na tom planu
nemaju problem. Pozabavili smo se na celoj strani slučajem Sonje Biserko. Racionalno,
hladne glave, činjenično, sa vrlo jasnim stavom, razume se. Reagovao je zaštitnik
građana, Saša Janković, saopštenjem na svom službenom sajtu. Prva rečenica glasi:
„Republički zaštitnik građana osuđuje nedavni napad na aktivistkinju ljudskih prava
Sonju Biserko, u ’Večernjim novostima’, i istovremeno izražava ozbiljnu zabrinutost
zbog toga što taj čin nije osudio niko iz izvršne vlasti“.

Janković brani pravo Sonje Biserko da državu u kojoj živi ocenjuje
kao genocidnu, ali nama koji to ne mislimo (a takvih je u Srbiji bar 95 odsto) ne
dozvoljava da javno iznesemo svoj stav. Radi li Saša Janković u Helsinškom odboru
ili je službenik države Srbije, sa visokom platom koju dobija od svih nas? Hoćemo
li za koji dan na spisku hrvatskih svedoka u procesu protiv Srbije, uz Sonju Biserko,
videti i ime Saše Jankovića?

Krajem leta 2008. godine, Helsinški odbor Sonje Biserko objavio
je na 526 strana dokument: „Samoizolacija: realnost ili cilj“. Takvo blaćenje Srbije
nikada pre toga nije viđeno. Mržnja curi sa svake stranice. Biserko je u tom sočinjeniju
objavila i spisak, po njenom mišljenju, za Evropu i svet nepodobnih, opasnih, srpskih,
profesora, književnika, novinara… i tu poternicu poslala na stotine adresa širom
Evrope. I Amerike. Da li je Srbija tada imala zaštitnika građana? Imala je, istog
ovog kog ima i danas, Sašu Jankovića. Da li je on stao u odbranu ovih ljudi? Nije,
jer je onda mislio, i danas misli, isto što i Sonja Biserko.

Ako je Saša Janković pretvorio Kancelariju zaštitnika građana
u istureno odeljenje Helsinškog odbora, a pretvorio ju je, bilo bi u redu da zatraži
finansiranje iz inostranstva. Malo je ružno da ga mi „genocidni“ plaćamo.

Piše: Ratko DMITROVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI