Drumovi Meri Daram

Sve je u englesko-srpskim odnosima hladno, proračunato i racionalno. Uvek i samo na srpsku štetu, razume se

Englezi na Balkan dolaze samo zbog velikih interesa ili zbog velike muke. Tako je od srpske revolucije, predvođene Crnim Đorđem, preko Dizraelija i Istočnog pitanja pa sve do danas. Kad nešto može da se završi preko posrednika, sa stalnim „izvođačima radova na terenu“ Englezi to obave (tu su bez premca) ako procene da je neophodna vojna intervencija, makar i kroz bombardovanje svojih saveznika (1944. godina) ili bivših saveznika (1999. godina) onda se vojno interveniše. Treći oblik snažnijeg britanskog spuštanja na Balkan je, naravno, diplomatija; klasična, ambasadorska ili i ova koju upravo demonstrira princ Čarls, s vojvotkinjom Kamilom.

Diplomatski odnosi između Engleske i Srbije traju 180 godina. Pravih, međudržavnih odnosa nije bilo. Engleska, nekada ogromna, nesaglediva imperija, danas politička, finansijska, vojna velesila, i nije imala šta da usklađuje s malom Srbijom osim u vreme svetskih ratova a to vreme Srbi pamte, uz sve ostalo, i po velikim razočaranjima u saveznike, one s kojima su bili na sunčanoj strani istorije.

Nedovoljno poznavanje prošlosti navodi na zaključak da je mnogo iracionalnog u odnosu Engleske i Srbije, počev od premijera Dizraelija i prvih otvorenih stajanja Londona na stranu Albanaca. Ali ne, sve je tu hladno, proračunato i racionalno, razvija se preko Berlinskog kongresa, krize i kraja Obrenovića do Drugog svetskog rata, podrške komunistima, razbijanja Jugoslavije i na kraju do 1999. godine kada Engleska predvodi medijsku, političku i vojnu kampanju protiv Srbije. Ta rabota izvodila se s ciljem otimanja Kosova i Metohije od Srbije. Spajanje kružnice koju je počeo da crta Dizraeli.

Na ovom putu značajna je, a zaboravljena, Meri Edit Daram, britanski antropolog, koja je na početku 20. veka bila veliki prijatelj Srbije i Srba, a onda je, gotovo neobjašnjivo, 1911. godine prešla na stranu Albanaca, zauzela žestok antisrpski stav, na tom fonu napisala knjigu „Planinska Albanija“, postala prvi međunarodni lobista albanskih interesa i značajno uticala na britansku politiku kasnije vođenu prema Srbiji. Ta ostrašćenost smetala je čak i jednom Siton-Votsonu, uticajnom Britancu, savremeniku Meri Daram, koji sigurno nije bio prijatelj Srbije.

Princ Čarls je, kažu hroničari, poslednji put u Srbiji bio 1978. godine. Netačno, bio je i 1999. na Kosovu, odmah nakon bombardovanja, u uniformi britanske vojske. Na Kosovu je evo opet, istina u civilu, na prostoru koji Englezi odavno ne smatraju srpskim. Videćemo kako će to da se okonča. Ništa nije za veke vekova. A nije ni jasan, čak ni boljim posmatračima, pravi razlog dolaska princa Čarlsa na zapadni Balkan.

Samo da nas Englezi opet ne zavade s Nemcima – reče jedan srpski cinik.

Ratko DMITROVIĆ, Večernje Novosti