Дракулић: Хрватска је подружница Ватикана?

Славенка Дракулић, позната хрватска књижевница и новинарка, каже да јој се чини да никада у Хрватској није било теже бити жена, да је влада све тоталитарнија и не слуша друга мишљења

Славенка Дракулић, позната хрватска књижевница и новинарка чији су романи, есеји и публицистика преведени на многе светске језике, каже да јој се чини да никада у Хрватској није било теже бити жена, да је влада све тоталитарнија и не слуша друга мишљења и да се земља ваћа на патријархат класичног типа у којем жена треба да је у кући и да рађа децу.

Говорећи о положају жене у Хрватској, Дракулић у интервјуу за Радио Слоодна Европа каже да то конзервативно стање подстичу и влада и Католичка црква.

„Влада се не супротставља конзевативизму, већ се понаша управо као да нисмо секуларна држава. Човек се онда пита да ли смо подружница Ватикана. Поред тога Хрватска није потписала ни Истанбулску конвенцију која није ништа друго него један низ мера како би се спречило насиље над женама, шта учинити и како помоћи жртви“, навела је.

Ми смо се, каже, саплели о појам „рода“ који се у Хрватско погрешно тумачи.

Додаје да јој се чини да је то још један изговор да се та конвенција не потпише. У том новом конзервативизму, према њеним речима, дошло је до једне спреге власти и цркве, где је Католичка црква добила несразмеран простор и утицај и, наравно, да се онда у том оквиру враћамо на патријархат класичног типа где би жена требало да буде у кући и да рађа децу.

На констатацију да је талас неоусташтва већ добрано опрао тековине антифашизма у Хрватској. Генерација рођених 90-их су данас одрасли људи са схватањем да се у домовинском рату не може починити злочин, Дракулић потврђује да је то догма хрватског домовинског рата – они који се бране не могу починити злочин.

„У Хрватској је, заправо, успостављена једна институција ‘чувара револуције’, а то су ветерани. Они су од тренутка када су штрајковали у Савској у Загребу и од смене власти успоставили нешто попут нове полиције, и то културне полиције која ординира када ће или неће бити одржане некакве манифестације, попут Ноћи казалишта, или када ће бити замењен Хрвоје Хрибар, први човек Хрватског аудио-визуалног центра (ХАВЦ). Ситуација је врло занимљива. Заправо, нечињењем се афирмише једна нова врста понашања“, казала је Дракулић.

Ветерани су, каже, под високом заштитом власти и Цркве у Хрватској, а влада не чује друга мишљења.

„Код нас се испоставило да је нормално постављати знакове, писати усташке и фашистичке пароле. Ни иницијатива Истарског демократског сабора (ИДС) да се то казни није прошла, већ је одбијена. Тиме се додаје још један каменчић у нормализацији, не бих рекла фашизма, али једног релативизма, једне крајње деснице која ради што хоће“, навела је.

Има се, каже, утисак да они у влади и у Хрватској демократској заједници (ХДЗ), су тек једно лице те партије, а да они који владају и партијом и државом нису у првом плану, али владају једном чврстом и то јако десном руком.

На опаску да је синергија десничарских портала и државне телевизије све снажнија, те да је уредника једне емисије о култури била скандализована да се Сабору чуо српски језик, Дракулић каже да мисли да ће тако бити и даље, те да реакције неће бити.

„Хрватска се једном дигла на ноге и то је било у поводу курикуларне реформе прошле године. Тада је 40.000 људи, ако не и више, изашло на улице, забринуто за своју децу, њихово образовање и будућност. Тај је догађај показао је да у Хрватској има људи који другачије мисле, али они нису у стању да се организују на начин на који би могли адекватно парирати целој мрежи десних удружења. Код нас је врло тешко ту ‘ћутљиву већину’ организовати, јер они нису идеолошки задојени као што су десничари. Ви морате имати један јак мотив, директни повод“, презицирала је Дракулић.

(www.novosti.rs)

Извор: Фонд стратешке културе