Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ako postoji nešto iz drevne srpske istorije što nam odmah tera suze na oči, onda je to nasilno odvođenje naše dece u janjičare, zloglasni turski „danak u krvi“.
Čak i ona Cunetova pesma o janjičaru ima to isto, bolno značenje za svakog normalnog Srbina.Zašto kažem „normalnog“?Pa zato što se danas u srpskim osnovnim školama uči nešto jezivo i nakazno po ovom pitanju, nešto što se može meriti još samo sa nekadašnjim titoističkih lažima o našoj istoriji.
U udžbenike sedmog razreda osnovne škole, u izdanju „BIGZ-a“ (danas je ova izdavačka kuća u hrvatskim rukama) uneto je stvarno neverovatno tumačenje zloglasne otmice najzdravije i najlepše srpske dece, osuđene da ubrzo zatim postanu ostrašćeni neprijatelji sopstvenog naroda i predačke vere.
Tri autorke (srpskih imena i prezimena) ovog udžbenika su bez pardona otvorile opciju „pozitivnih (?!!!) i negativnih strana danka u krvi“ – da bi onda ovako opisale „sve prednosti“ ovog stravičnog, ritualnog, divljačkog običaja.
Pa tamo pišu, srpskim osnovcima:“Danak u krvi je omogućavao dečacima da napreduju na društvenoj lestvici, a oni su zauzvrat bili potpuno odani sultanu…
Tako su mnogi od njih postali članovi važne i uticajne elite (povlašćenih slojeva u društvu) Osmanskog carstva.“Možete li da verujete da se ovako uče srpska, naša deca?!!!
Turci su odvođenjem (silom i zauvek) dece iz njihovog roditeljskog okrilja i prirodnog okruženja, po autorkama, u stvari – njima omogućavali „napredovanje na društvenoj lestvici“, čineći ih „povlaštenim slojevima u osmanskom društvu“.
Isto kao i ustaše, otimajući Srpčad roditeljima i pretvarajući ih u buduće srbomrsce i koljače, ili aktivisti nacističkog Lebensborn projekta, sa istim ovakvim otimanjem i preobražajem slovenske dečice, pretvorene u buduće Arijevci i odane članove Hitlerove navističke omladine. I oni, isto tako, „napredovaše na društvenoj lestvici“ NDH i Trećeg Rajha, baš kao i njihovi „srećni prethodnici“ i istovrsnici iz ranijih vremena turske „proizvodnje elita“.
Da čovek ne poveruje svojim očima. Sa sve željom da se ovim sarkastičnim autorkama dogodi nešto upravo ovako pozitivno: da im neko otme decu, zauvek (i silom), da im oduzme njihova i podeli tuđinska imena, i onako plemenito im omogući blistavo „napredovanje na društvenoj lestvici“. Da postanu „povlašteni sloj“ nekog kolonijalnog, od nas mnogo većeg i brojnijeg društva i da onda slobodno udare na narod i porodicu svojih slobodoumnih majki. Da im na delu pokažu kako u realnosti izgleda ono o čemu one tako olako i bezumno, neljudski i idiotski pišu srpskim četrnaestogodišnjacima, osuđenim na ovakve lekcije o svojoj nacionalnoj istoriji.
Neće ovaj pokušaj uspeti da promeni svest mladih Srba i Srpkinja, ali sve ovo jeste sramota za našu državu, njeno Ministarstvo prosvete i sve odgovorne za ovo udžbeničkog zlodelo. I ja ozbiljno očekujem njihovu brzu i adekvatnu reakciju u vidu hitne zabrane ove apsurdne knjige i njene brze zamene nečim što može da se zaista nazove osnovnoškolskim udžbenikom iz istorije. Jer se sa dečijim dušom niko ne sme poigravati.
Niti sa našim strpljenjem i večitim čuđenjem na temu „kako je ovako nešto moguće“, a posle svega što nam se dogodilo u poslednjih tridesetak godina.
One Response
A šta nam vrede vapaji, pored maloumne vlasti i ministarstva koji ovakvim retardima daju da prave udžbenik a sve bez kvalitetne, stručne i nepotplaćene kontrole!? I ne uređuje BIGZ udžbenike, već nepismena srpska telad.