Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен
албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални
максимализам
Драгомир Анђелковић
Драгомир Анђелковић
Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да jе њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне баjке коjима своjе бесмислене претензиjе образлажу, већ суманута упорност са коjом истраjаваjу у отимачким намерама. Шта jе истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова.
На тим основама – уз помоћ неких западних сила коjе су такође, у вековним размерама а у контексту велике евроазиjске игре против Русиjе, ништа мање заинтересоване за слабљење словенско-православног фактора на Балкану – Албанци су остварили многе циљеве коjи су некада деловали смешно. Тражили су агресивно и краjеве у коjима ниjе било ни jедног jединог Албанца, а стигли су до тога да их контролишу и тотално очисте од Срба. Зато, не треба багателисати наjновиjе албанске сепаратистичке атаке на jуг тзв. централне Србиjе, где су на простору Прешева, Буjановца и Медвеђе прокламовали некакву фантомску заjедницу општина.
У кошмарну аутономиjу укључили су и делове општине Буjановац у коjима су Срби натполовична већина, као и Медвеђу где су Срби много броjниjи од Албанаца. На страну то што jе jеднострано стварање национално-териториjалних аутономиjа у границама Србиjе нелегално. Албански лидери су нас подсетили да пошто су готово потпуно етнички очистили и од нас отели КиМ, не одустаjу од намере да то учине и са наведеним општинама централног дела Србиjе. Онда ће, како сматраjу, на ред доћи и Топлица са Прокупљем, Куршумлиjом и другим чисто српским местима коjа децениjама уцртаваjу у карту монструозне „велике Албаниjе“.
Све то jе истински циљ великоалбанских стратега, а не у договору са Приштином саботирање отпочетог формирања ЗСО на КиМ. За Албанце jе то секундарно док jе примарно даље растакање Србиjе. Зато jе од огромног значаjа изборни расплет у Медвеђи. Ту се ниjе радило о обичним локалним изборима већ о тестирању националне дисциплине. Албанци као мањина често побеђуjу jер фокусираjу све своjе снаге на остварење шовинистичких планова, док Срби губе ухваћени у замку неслоге и подела. Срећом, сада су Срби показали спремност да релативно сложно делуjу. Док jе тако , не постоjи опасност од албанске отмице Медвеђе. Но, Прешево па и Буjановац озбиљно су угрожени. Ту jе албански сепаратизам већ озбиљно метастазирао. Време jе да официjелни Београд то више не игнорише, те да на адекватан начин реагуjе.
Ни мање ни више него што то чине чланице ЕУ када су суочене са териториjалним сепаратизмом поjединих мањина.
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести:
Драгомир Анђелковић: „Добар“ и лош екстремизам – Jadovno 1941.
Инциденти у Сплиту и Зеници рецидиви нацистичког насљеђа …
хрватска ће блокирати интеграциjе ако то желе берлин и …