Dragomir Anđelković: Hrvati i antisrpski mozaik

U našim medijima se zaoštravanje srpsko-hrvatskih odnosa olako posmatra izdvojeno iz šireg konteksta

U našim medijima se zaoštravanje srpsko-hrvatskih odnosa olako posmatra izdvojeno iz šireg konteksta. Gotovo da se sve svodi na hrvatske lične i nacionalne komplekse te predizbornu eksploataciju od strane hrvatske političke elite antisrpskih osećanja većine Hrvata. Stoji da nas oni uglavnom mrze, a njihovi političari, koji su i sami odraz duhovne atmosfere svoje nacije, njene zle strasti dodatno koriste. Ali zanemaruje se uloga velikih zapadnih sila!

Hrvati su agresivni kada znaju da neko stoji iza njih. Ne bi radili sve ono što čine da od nekoga relevantnog nisu dobili bar žuto ako ne i zeleno svetlo. Ili jedno i drugo, na primer, od Vašingtona žuto, a od Berlina zeleno. Obe te sile u ovom trenutku imaju interes da kontrolisano potresaju Balkan. Berlin se zaklinje u odanost proširenju EU ali to do daljeg ne želi. Potrebno mu je da oživi EU, ideju tako što podstiče kandidate za članstvo da se upinju da je se dokopaju. Demonstracijom značaja koje članstvo u EU ima za one koji ga još nemaju, ublažava se evroskeptizicam u zemljama koje su već deo tzv. evropske porodice. Ali da brojne reformske prepreke ne bi bile uistinu preskočene fanatičnim naporima kandidata, tu su zemlje kao što je Hrvatska da ih dodatno koče.

Što se Amerikanaca tiče, njima je svaka dirigovana kriza dobrodošla kako bi potvrdili ulogu NATO. Navodno, da njega nema, a s obzirom na to kakvi su Balkanci – ko zna dokle bi naša prepucavanja otišla.

Atlantskom paktu stvaranje atmosfere sukoba odgovara i radi delovanja na uvlačenju Srbije u njegove redove. Kreira se predstava da samo što nije počeo neki novi balkanski rat, a da smo mi višestruko hendikepirani. Em nam je vojska rasturena, pa smo sa nekadašnje regionalne sile svedeni maltene na nivo Hrvatske, em ona iza sebe ima NATO, a mi smo strateški skoro odsečeni od Rusije. Da naša muka bude veća, naše neprijateljsko okruženje se ne okončava sa Hrvatima. Iza leđa imamo albanski faktor, unutar Srbije potencijalno kriznu Rašku oblast, a u BiH muslimanski činilac. Opet, Hrvati uz nas, kao potencijalnog protivnika, imaju samo poslednji element.

U takvim okolnostima samo je pitanje vremena kada će nam reći da je spasonosno rešenje ulazak u NATO kako naši lokalni oponenti ne bi imali njegovu podršku protiv nas. Argumenti koje će iznositi NATO promoteri su tanki. Dovoljno je setiti se krize između Ankare i Atine u vezi sa turskom invazijom na Kipar. Koga Vašington ne podržava njemu ništa ne znači to što je u NATO. Čak i druga članica tog pakta može da ga ugrozi, a mi smo NATO stratezima potrebni da bi nas potpuno odvojili od Rusije, a ne zato što žele da nam pomognu. Kada bi srušili naš most ka Moskvi, onda bi nas u nekom momentu još lakše žrtvovali u korist svojih starih balkanskih pulena.

Sve ovo je deo mnogo šire priče i ima za cilj da pokaže da ne treba da krivimo samo Hrvate. Oni su takvi kakvi su, ali iza njih stoje mnogi naši, kako nam od 5. oktobra do danas političari bez stvarnog smisla govore – „zapadni prijatelji“. Oni protiv nas rade na mnogim poljima, a sada ću tek dodirnuti još jedan aspekt u vezi sa implikacijama po BiH najnovijeg izazivanja srpsko-hrvatskih strasti. Kao što znamo, Zapad u nameri da očisti svoje dvorište sada kada se ljulja njegova globalna dominacija, žele da ubrza rad na centralizaciji BiH i uklanjanju Dodika. Ali za veće mešanje u BiH poslove potreban mu je neki dodatni razlog. A on se dobija usijavanjem situacije na Balkanu. Kada bi se težište takvog delovanja stavilo na BiH, sve bi moglo da se otrgne kontroli i na kraju dovede do eksplozije. Zapad to ipak sada ne želi (ima brojne druge otvorene frontove od Ukrajine do Bliskog istoka) pa ciljajući BiH rasapaljuje plamen oko nje, uz stvaranje predstave da središte već nastale nove balkanske krize lako može da se prenese na nju. Samo ako se tamo dopuste negativni trendovi, a kao takvi biće predstavljeni svi potezi Banjaluke, od referenduma pa nadalje.

Razume se, radiće se maksimalno i na jačanju podela među Srbima u RS. Za to nastupa naročito pogodna prilika u vezi sa oktobarskim lokalnim izborima. Kada se održavaju izbori lako je pojačati strasti i političke podele preliti na ulice. Neko se ohrabri da tvrdi da je pokraden (čak i ako nije) i evo protesta. Tako stižemo do još opasnije pozicije za Srbe u RS. Koliko god da je Srpska pod stranim pritiskom, dok ona iznutra nije paralisana prekomernim podelama, niko joj ništa ne može. Ali ako se i one ubace u eksternu antisrpsku kombinaciju, stvari postaju za nas izrazito rizične.

Imajmo i to u vidu dok se bavimo aktuelnom kulminacijom srpsko-hrvatske krize. Ona je samo jedan element u svestranom antisrpskom delovanju onih koji od početka devedesetih godina prošlog veka protiv nas vode agresivnu politiku. Okolnosti su mnogo opasnije nego što bi bile da imamo posla samo sa Hrvatima, a ključna meta je RS!

Autor: Dragomir Anđelković

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

„Karamarkova podrška Komarici da osvijesti i ujedini Srbe …

Jedini genocid u BiH počinile ustaše nad Srbima | Jadovno …

Tajni snimci Milanovića i branitelja: Srba ima šaka jada