Владимир Бурсаћ: Успомена и сећање на човека који је само говорио истину у једно глуво доба

Након што је Фондација “Заборављени коријени” обновила споменик Драгану и Бојани Гргић, 30. марта 2024. године служен је и парастос брачном пару Гргић. Парастос је служило седам свештеника из пет епархија Српске православне цркве.

Драган Гргић и његова супруга Бојана нису били благословени децом, биолошким потомством, наследницима. Међутим, чињеница да се петнаестак људи данас скупило на њиховом гробу, скоро 40 година како се завршио земаљски живот Драгана Гргића, као и да је Драган Радовић небројено пута био на овоме месту, док се обнављао споменик говори нешто сасвим друго.

Говори да су Драган и Бојана иза себе ипак оставили децу, духовну децу и да смо ми та њихова деца, која чувају успомену и сећање на човека који је само говорио истину у једно глуво доба, када се истина скривала од већине људи, да не схвате шта се догодило и шта ће се догодити.

Током 2018. године сам сазнао потпуну истину о страдању своје породице, која је у два дана јула 1941. изгубила 12 пунолетних мушкараца, домаћина из два села на десној обали Уне, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска.

Пре почетка оружаног отпора.

Пет рођака из Клишевића је одведено у Рипач, седам рођака из Босанских Дољана у Бихаћ и нико се од њих није вратио кући. Међу њима су била обојица мојих прађедова по оцу, Милан стар 39 и Никола стар 52 године.

Тада сам имао 47 година и био на средокраћи њихових година.

Сазнајући то, схватио сам да би се и мени догодило потпуно исто, да сам био тамо и тада. То сазнање је било страшно, ужасно, отрежњујуће, и оно ми је потпуно променуло живот.

Читајући књигу Драгана Гргића “Корана к’о рана“ коју је објавила Фондација Заборављени коријени Драгана Радовића, схватио сам још нешто веома важно. Схватио сам како би изгледао мој ратни пут кроз Други светски рат, да сам некако преживео она два дана јула 1941. године.

Догодило би ми се све оно кроз шта је Драган Гргић прошао у рату и након њега. Због тога сам ја 30. марта 2024. дошао у Врдник, да се захвалим и одам почаст Драгану Гргићу, човеку који је говорио истину и да се захвалим Драгану Радовићу, који је свима нама омогућио да сазнамо шта нам се у ствари догодило.