Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце.

Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе „Година страдања – 1942“ Ведрана Адамовић.

У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године.

Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи свjедоче о животу у граду и селима приjе, за вриjеме и послиjе Битке на Козари у љето 1942. године, налази се десетак дописа воjних, полициjских и цивилних структура НДХ из Приjедора и Бањалуке, као сjедишта Велике жупе Сана и Лука, писаних након масовног покоља 22/23. октобра.

„Идући кроз село – понека особа испадне из грмља, коjа се сакрила и избjегла смрт, али све престрашено и бjежи и боjи се, те смо их умиривали, да се не плаше и да више неће бити ништа.

Куд год смо прошли све jе пусто, куће празне, стоке нема нигдjе, жито се краде и просипа по улици“, пише предстоjник Котарске области у Приjедору С. Узуновић.

Дописи су прослиjеђивани у периоду од 28. октобра до 8. новембра 1942. године наjвишим институциjама власти НДХ у Загребу – Анти Павелићу, поглавнику, влади и министарствима унутрашњих и спољних послова, као и канцелариjи владе НДХ у Берлину.

„Њемачка команда jе преко своjих воjника jедну рупу откопала и из исте извадила 65. лешева жена и дjеце, коjи су сви поклани и разним мукама мучени, у тjело им дрва забадана, женскињу сисе резане, очи вађене и другим мукама их су их патили.

Ниjедно у тоj рупи ниjе убиjено из пушке него на овакав начин. Друге рупе Ниjемци нису откопавали, али се рачуна да су побили 300 особа“, пише управитељ редарства Жупске редарствене области Бањалука Иво Громес на 12 адреса полициjске, воjне и цивилне власти НДХ.

У више докумената наводи се да се за покољ „много грађана, без разлике спола и старости“ сазнало 23. октобра, да jе о њему обавjештена и њемачка команда и да jе дан касниjе почело извиђање терена и ексхумациjа, гдjе jе комисиjу чинио jедан њемачки и jедан усташки официр са шест усташких воjника.

„При доласку у мjесто звано Брдо дознала jе опходња од jедне жене да jе у ноћи од 22/23 овога мjесеца од стране усташа поубиjано сво становништво из села Паланчишта, и то из свих кућа до коjих су допрли усташе.
Истога дана /28. октобра/ изашла jе понова опходња на лице мjеста да се ископа и друга jама у коjоj су жене и дjеца, а накнадно ће се по своj прилици и трећа jама у коjоj су мушкарци ископавати“, пише командни боjник Броз.

Анимозитет полициjских и цивилних структура НДХ-а према воjним видљив jе у насловима њихових дописа гдjе злочин у предмету документа називаjу: „Убиjање невиних особа од стране усташа“.

„То евидентно, али и саме усташе често су се`извлачили на `дивље усташе`, како их не могу конторлисати, како они то самовољно раде и слично. У сваком случаjу, народ и цивилне жртве увиjек су бивали колатерална штета“, каже Адамовићева, коjа jе виши кустос историjске збирке Музеjа Козаре.

Директор Музеjа Козаре Зоран Радоњић наводи да jе посебно болан феномен да народ ниjе бjежао од усташа.

Људи су вjеровали у причу да их они воде на „сигурно мjесто“ да их заштите од неких других, „злих усташа“, као и да jе народ заборавио на покоље коjима су њихови суграђани били изложени само годину дана раниjе.

„То jе прост и неук народ, а дубљи од тога jе однос страхопоштовања према власти, убjеђење да jе срамота бjежати од власти и вjеровање да ти се неће ништа лоше десити jер ништа лоше ниси урадио и ни за шта ниси крив.

То jе такав ментални склоп и jедино jе тиме обjашњив мирни одлазак на клање“, наводи Радоњић.

Изложба у Музеjу Козаре „Година страдања – 1942“ отворена jе од 22. децембра прошле године до 28. jануара.

Намjера аутора jе да прикаже позадину офанзива на Козари и какве су посљедице имале по живот у граду и на селима.

(наставиће се)

Извор: 

Везане виjести:

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ