Док је Срба и Крајине биће…

Извештај: Предраг Маринковић

Српска омладина још једном је на делу показала своју саборност и слогу. Окупљени у неколико организација, вођени узвишеним циљевима у борби за бољи положај српског народа, заједничким снагама спровели су у дело нову акцију помоћи угроженим српским породицима на подручју Српске Крајине. У другој заједничкој акцији (петој по реду за нашу организацију) чланови Хуманитарне организације „Срби за Србе“ из Србије и Српског Друштва „Задужбина“ из Словеније, својим присуством на терену, а истовремено финансијски потпомогнути Хуманитарном организацијом „Немањићи-Тићино“ из Швајцарске и „Српском Православном Омладином Инсбрук“ из Аустрије, протеклог викенда 20-23.05. завршили су дуго планирану акцију на подручју Лике у српској Крајини. Заједничким радом, а пре свега братском слогом, посећено је и помогнуто десет породица са укупно 25 деце.

Прикупљена средства за помоћ у износу од 4.600 € утрошена су на лицу места на већ раније утврђене потребе наших породица, док је та изузетна сума употпуњена са неколико комада беле технике, пакетима одеће, обуће, постељине, посуђа, играчака и књига које су као посебан вид помоћи допремили представници Српског Друштва „Задужбина“ (опширније у пратећој документацији).

Списак набављене помоћи:

• Фрижидер
• Грађевински материјал
• Ламинат
• Крава
• Овце…………………………….4 ком
• Јагањци………………………..4 ком
• Коке носиље………………..21 ком
• Кревети на спрат…………….2 ком
• Душеци за спавање………….6 ком
• Столице………………………..4 ком
• 10м² дрва за огрев
• Грађевински материјал за санацију влаге

Крајина 20 – 22. мај 2011 године, списак испоручених ствари

Пут започињемо из Београда, након чега се састајемо са пријатељима и члановима организације у Вуковару, одакле заједно пут настављамо до нашег првог одредишта Коренице у Лици. У раним јутарњим часовима 20.05. стижемо до наших домаћина у Кореници где је договорен сасатанк и са пријатељима из „Задужбине“. Након краћег предаха, разраде плана акције за тај дан и општих информација о катастрофалном стању српског народа у сваком погледу на том подручју, налазимо се са првим породицама тог дана.
У Кореници нас дочекују наши стари познаници Жељко Шупут и Милан Панић. Породицама Шупут и Панић смо помагали у већ неколико наврата претходних година, а ситуација са главама породица је још увек неизвесна. Да подсетимо, они су неправедно осуђени од државних органа за наводне ратне злочине и већ су једно време провели у затвору. Крајњи исход целе ситуације се исчекује за две недеље, када ће се и знати њихова даља судбина, а у великој мери и судбина њихових породица. Тада ће бити донета и званична пресуда о њиховом ослобађању или поновном одласку у затвор. Најискреније се надамо да ће пресуда бити ослобађајућа и да ће коначно ова два човека моћи мирно да наставе ионако већ тежак живот са својим породицама. Породици Шупут смо наменили материјал за санацију пода у дечијој соби и фрижидер, док смо за породицу Панић овога пута набавили грађевински материјал за довршетак радова на кући.
Акцију даље настављамо код породице Прица, коју смо такође помогли у нашој прошлој акцији. Још једном су нам пренели своју велику захвалност за уручену помоћ од прошлог пута. Породица Прица се иначе бави производњом изузетно квалитетног и укусног сира, а имали смо и ту част да пробамо сир. Нажалост несрећним случајем угинула им је једна од две краве, тако да су нас замолили да им помогнемо у куповини нове како би могли да наставе са производњом. Изашли смо им у сусрет и регулисали куповину краве, како би овој вредној породици омогућили да искључиво својим радом олакшају тежак социо-економски положај.
То је било све што се тиче Коренице и помоћи нашем угроженом народу. Акцију даље преносимо на територију општине Доњи Лапац где истог дана обилазимо породицу Стајић. Самохрана мајка Маријана у релативно старој кући живи са своје двоје деце Радомир (13) и Дариа (11), својим оцем и сестром. Мало светлости у тешким животним приликама представља и градња новог дома за ову породицу. Како је кућа близу завршетка договорено је да се овој породици намени главнина помоћи коју је обезбедило Српско друштво „Задужбина“ , а огледало се у виду неколико комада беле технике: веш машине, фрижидера и уградног шпорета. Поред тога за дечицу смо одвојили одговарајућу гардеробу, играчке и књиге, а за остале укућане постељину.
У раним јутарњим часовима 21.05. започињемо и други део акције у Доњем Лапцу и околини, приликом ког смо обишли још шест породица. Прва породица тог дана је била породица нашег сад већ пријатеља Милорада Ковачевића, чију смо четворочлану породицу помогли у прошлој акцији и који нам је истовремено био и водич тада. Дочекани смо како се то само може пожелети. У оквиру својих скромних могућности спремљен је фантастичан ручак након ког нико није остао равнодушан. Уз опуштено ћаскање (о не баш опуштеним темама) са Милорадом и његовом супругом и дружења са њиховом децом, договорена је набавка грађевинског материјала за санацију озбиљног проблема влаге са којим се суочавају. Уз срдачне поздраве, опраштамо се до неког наредног пута од нашег пријатеља и његове породице.
На самом изласку из Лапца свраћамо до господина Јове Вујина код кога смо већ раније договорили набавку стоке за породице Рашета и Овука. Ту обављамо набавку четири овце и четири јагњета, од којих је по пола ишло за сваку од поменутих породица. Након тога продужавамо до породице Рашета, такође породице коју смо помогли прошлог пута, где их обавештавамо да смо за њих обезбедили тражену помоћ. И ова породица није штедела речи хвале на рачун испоручене помоћи из претходне акције. Породица Рашета и даље живи у доста тешким условима, а најмлађа Наташа која болује од епилепсије, изразила је жељу да јој евентуално приликом неке наредне посете набавимо један скроман компјутер, како би барем на кратко заборавила на тежак живот који није могла да бира. Са друге стране браћа Горан и Зоран нису крили одушевљење због добијених сувенира са обележјима ФК „Црвена Звезда“ које смо им послали након прошлогодишње посете. Породица Рашета се заиста налази у тешкој ситуацији, а наша помоћ не би смела да заобилази ову вредну породицу приликом наредних акција.
У кругу од стотинак метара обишли смо још две породице. Због великог броја обавеза које смо имали да обавимо, на кратко смо обишли нашу стару познаницу бака Милицу која живи са својом унуком Миланком. Њих смо помогли по трећи пут са 10 метара дрва за огрев. Са друге стране нова породица за помоћ овог пута је била повратничка породица Јандрије Овуке који тренутно као подстанар живи са супругом и троје мале деце у једној кући у Доњем Лапцу. Због похађања школе, ова породица је принуђена да као подстанар живи у Доњем Лапцу, док је отац Јандрија изразио жељу да се на скромном сеоском имању, које поседују недалеко од Доњег Лапца, бави сточарством и на тај начин издржава своју породицу. Као што је већ поменуто, њима смо наменили две овце и два јагњета и десет кока носиља. Јандрија нам се срдачно захвалио и обећао да ће својим радом већ до наредне године увећати стадо оваца, а самим тим и побољшати тренутну ситуацију у којој се налази његова породица. Дечицу смо обрадовали слаткишима, играчкама, одећом и обућом.
Следећа породица коју смо обишли јесте породица Јазић. Повратничка породица са троје мале деце улива колику толику веру у васкрс српског живља на тим просторима. Пошто је у питању млађи брачни пар надамо се да ће се број деце увећати ускоро. За породицу Јазић обезбедили смо сто за ручавање са четири столице и два душека за спавање. Као и код породице Овука, и овде су се дечица обрадовала највише играчкама (посебно фудбалској лопти) слаткишима и књигама. Време смо провели у причи са родитељима, интервјуисању деце и увежбавању фудбалских акција на импровизованом терену у дворишту. Све у свему квалитетно проведено време и код породице Јазић.
Комплетну акцију завршавамо у најбројнијој породици, а уједно (сложили би се и сви присутни) и заштитним знаком наших акција у Крајини, код породице Ђилас из места звучног имена Срб. Породица Ђилас која је бројала шесторо деце приликом наше прошле посете, сада је на путу да се увећа за још једног члана, а врло је могуће да то буду и два. Све честитке овој породици, која својим примером доста тога говори, а то су знали да препознају и њихови суграђани који су им обезбедили нову  веш машину. Ми смо за ову породицу обезбедили два кревета на спрат (логично, зар не?)  како би мала војска Ђиласа имала удобност коју заслужује. Као и прошлог пута глава породице Радован је успешно „командовао“ својом војском, и угостио нас како се само пожелети може. Уз пријатну и опуштену атмосферу и пуну кућу њихове деце и осталих гостију који су били ту да нас дочекају, могли смо и званично да завршимо акцију помоћи најугроженијим српским породицама.

Док је Срба и Крајине биће…

Повратак започињемо присуствовањем на светој литургији у Цркви у Доњем Лапцу. Дан смо наставили у истом духу, обиласком обновљеног манастира Доњи Будачки у истоименом месту у једном од најлепших предела Кордуна.
Положај Срба у Лици и даље остаје тежак и пун неизвесности. Нажалост ништа ново када се ради о српском народу као националној мањини на територијама ван матице. Тешко се долази до било каквог запослења, а не могу се баш ни подичити поштовањем основних грађанских права, која можда постоје на папиру али далеко од праксе. Наша организација ће и даље у сарадњи са братским удружењима и сходно нашим могућностима обилазити најугроженију браћу и сестре широм Крајине, како би им нашим скромним доприносом и посетом првенствено дали снаге да истрају на својим вековним огњиштима, а затим им и делимично унапредили њихов социо-економски статус. Ово је уједно и позив свим удружењима, организацијама, појединцима па и државним установама да не забораве многострадални и напаћени народ Српски на територији Крајине, и да свако на свој начин одигра своју улогу у побољшању њиховог положаја.