Добро се зна ко су Хрвати!

Пише: Ђоко Кесић

Хрвати нам се опет уплићу у наш компликован живот. Сад је то учинио водитељ телевизије З1 Марко Јурич и десетак хиљада „бранитеља“, који су га подржавали поздравом „За дом спремни!“ Гледе свега и упркос свему, ја поштујем Хрвате. Они су давно обукли препознатљиве униформе. Не мијењају се. Најбоље се осјећају у модерно упакованој НДХ држави. Европа то толерише. Забавно им је кад универзитетски загребачки професор Михајловић побере све симпатије јер је ових дана промијенио презиме, зато што је „исувише четничко“. Не смета им кад поменути цитира Томпсонове пјесме „Јасеновац и Градишка Стара, то је кућа Максових (Макс Лубурић) месара“.

Како је Хрватска упала у клише неонацизма и свеопште рехабилитације свега што је значила НДХ? Ова мистерија дешифрована је доласком Тихомира Орешковића на функцију премијера. Он долази из Канаде, с мандатом тамошње хрватске миграционе енклаве усташке провенијенције. Одатле је 25 година раније стигао и Гојко Шушак, сива еминенција „нове демократске власти“ и истински Туђманов газда. Тихомир Орешковић је пројектована каријера, раније му је дозвољено да купи загребачку „Пливу“…

Хрватска је у свом опасном пројекту васпитала већ генерације младих, задојених мржњом према свему што је српско. Они у школи не уче да је Хрватска једина земља у свјетској „повијести“ која је држала концлогоре за дјецу у Другом свјетском рату. Неће прочитати ни писмо Мусолинијевог генерала Александра Лузана који је у вријеме НДХ писао: „Драги Дуче… Обилазећи сеоска мјеста Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км сјеверно од Дубровника) сазнам од наших обавјештајних официра да су Павелићеве усташе претходних дана починиле некакав злочин у селу Пребиловци и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми ријечи да опишем шта сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика. Ниједно дијете није старије од 12 година. Злочин је неумјесна ријеч. То је превазилазило свако лудило…“

А одговор Београда на актуелну угроженост Срба у Хрватској је ћутање. Српско кокошје сљепило. Заправо, српски одговор на све ово је да смо хрватске тајкуне инаугурисали за прве српске бизнисмене. Они успјешно послују у Србији. Срби у Хрватској не могу да отворе ни ресторанчић ни лимарску радионицу. Хрватска то не дозвољава. Хрвати вјерују да је лијепо бити Хрват, ко има стомак за све поменуто.

(ПрессРС)

Извор: Intermagazin

Везане вијести:

Антисрпство и промоција усташтва постале нормалне појаве

Јовић: У Хрватској постоји осећај лагане анархије

Протести због забране емитовања ТВ Z1: Загребом се орило „За дом спремни“