Dobrica Erić (1936. – 2019.)

….”I želim da proživim, ostarim i umrem u zemlji Srbiji
i da budem grumen ove zemlje o kojoj pevam bez predaha
i u kojoj svetli prah mojih predaka”….

Hvala i večna slava našem učitelju, bratu i prijatelju!

Rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila.

Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško je sve i izbrojati) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd.

Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.

Dobricu Erić mogli smo videti i na TV nastupima, na večerima poezije i drugim priredbama gde je svoje pesme govorio gotovo napamet.

Jedan je od naših najnagrađivanijih književnika. Osvojio je sledeće nagrade: 1974. Goranov vijenac 1977. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1982. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 2000. Nagrada Milan Rakić Osim toga dobitnik je Zmajeve nagrade i Povelje Zmajevih dečjih igara, te nagrade Neven.

Erić je dobitnik nagrade za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu. Nagrađen je Zlatnim prstenom festivala Bulka, te Zlatnom potkovicom. Ponosno nosi zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu. Dobitnik je Zlatnog ključa Smedereva, te Matićeve povelje i nagrade Srpske knjige.

Izvor: Udruženje za odbranu ćirilice ,,Dobrica Erić“.