Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Рада Драгичевић, маjка деветогодишње Мирjане, девоjчице коjу су 1992. године, на њене очи, муџахедини у селу Доња Биоча, наjпре силовали, а затим и заклали, данас живи на ивици егзистенциjе. Рада некако преживљава као подстанар (са незапосленим сином и jош живим родитељима) од свега 160 евра месечно.
Да апсурд буде jош већи, због скандалозне небриге и нехуманости надлежних у Републици Српскоj, она ће наjвероватниjе подићи кредит како би, уместо државе, поставила споменик кћерки страдалоj у монструозном догађаjу пре 21 године.
– Септембра прошле године сам напокон успела да пренесем Мирjанине остатке из Илиjаша на Воjничко гробље у Сокоцу. Покопали смо jе уз православне обичаjе пет дана пре њеног рођендана. Али, и то бих све сама морала да платим, да се ниjе нашла Борачка организациjа и дала новац уместо мене. Много им хвала на томе. На сахрани моjе Мирjане сви су ми обећали
да ће ми помоћи и да jоj се направи и споменик и да ће ми запослити сина, али, ево, већ шест месеци обиjам прагове разних канцелариjа. Или се ти људи више не jављаjу на телефоне, или секретарице стрпљиво запишу моjе име или ме стрпљиво саслушаjу и на краjу кажу: „Извините, али не можемо да вам помогнемо, jер jе Мирjана цивилна жртва рата, а РС jош ниjе донела закон коjим се то решава.“
БРАТ И СЕСТРА НА ПОЧЕТКУ РАТА: Јанко и Мирjана Драгичевић
Више немам снаге да обигравам по Српскоj и да наново причам своjу муку. Покушаћу да подигнем кредит и сама подигнем споменик кћерки како знам и како умем – прича ова храбра жена коjа у Власеници живи као подстанар са незапосленим сином Јанком (30) и jош живим родитељима.
Да би прехранила и себе и њих, ова жена већ 12 година ради као конобарица у jедноj неугледноj кафани на улазу у Хан Пиjесак.
– Захваљуjући Министарству избеглица и расељених лица, Влада РС од пре неку годину ми плаћа jеднособан
стан, а jа само струjу и греjање, око 30-ак евра. Телефон сам одjавила, немам и за то. Живимо од те моjе плате од 250 конвертибилних марака и 75 марака коjе добиjам на име кћерке и то jе све. Не знам кога сам све кумила и молила да ми барем запосле сина коjи jе завршио за аутомеханичара, али сви окрећу главу. Мићи Краљевићу, посланику у Скупштини РС, сам се обраћала 177 пута да запосли мене или сина. Никад ме примио ниjе – прича ова храбра жена коjа jе преживела прави пакао, због чега jоj дан не почиње без лекова за смирење. Ниjе ни чудо.
Драгичевићи су 28. децембра 1992. године живели у Доњоj Биочи код Илиjаша када су у њихово село упали муџахедини из тадашњег другог батаљона Седме муслиманске бригаде. Муџахедини
су палећи село упали у кућу у коjоj jе Рада живела са тетком и децом. Кћерку Мирjану (9) су силовали, па заклали, док су Раду изрешетали, али jе чудом остала жива. Сина Јанка (коjи jе тада имао 10 година) на сву срећу нису видели, jер се сакрио испод кревета.
Оваj злочин никада нико ниjе процесуирало ни Тужилаштво БиХ, ни Хашки трибунал, иако jе Центар jавне безбедности Источно Сараjево jош 2005. године поднео извештаj против 11 лица за коjе се сумња да су учествовали или командовали нападом на Доњу Биочу. Током тог напада, уз деветогодишњу Мирjану, убиjено jош двоjе цивила: Никола Мићић и Ленка Скоко.
Филм о Мирjани
Ова, потпуно невероватна и поражаваjућа прича се не завршава само небригом државе. Ужасна прича jе 2005. године преточена у 12-минутни, документарни филм „Мирjана“ коjи jе победио на фестивалу у Милану, а Рада Драгичевић jе сасвим случаjно сазнала да се ДВД продаjе по цени од 2,5 евра.
– Шокирала сам се када сам видела. Купила сам ДВД и одмах позвала тог новинара. Он jе тврдио да са тим нема ништа. Па ко онда уновчава моjу муку – пита се Рада Драгичевић.
Избеглиштво
Како живот само може да удеси, тако се и Рада са сином, пре Власенице током рата потуцала по целоj Републици Српскоj.
– Из Илиjаша сам избегла у Милиће, а затим у Дервенту. Ту сам плаћала кириjу 150 марака, а нико ниjе хтео да ме запосли ни као чистачицу. Јанко тада два месеца ниjе ишао у школу jер ниjе имао патике да обуjе – плаче ова храбра жена.
Без наде
Рада Драгичевић каже да се више ничему не нада, а да уместо светла на краjу тунела види jош горе црнило.
– Чему да се надам када сам прешла педесету. Ко ће ме сада као радника? Притом, немам ни здравствене књижице, па и не идем доктору. Немам пара да се сада разболим. Пред собом не да видим неку наду, већ видим да ми само може бити jош горе – каже Рада Драгичевић.
Зверства муџахедина
Убиство и силовање Мирjане Драгичевић jе jедан од првих ратних злочина коjе су муџахедини починили током рата у БиХ. Према извештаjу МУП РС тих злочина jе било и на подручjу око Коњица, у средњоj Босни, али и у Возући где су показивали екстремни садизам према заробљеницима. Међутим, до сада ниjедан овакав случаj ниjе процесуиран.
Извор: ВЈЕСТИ
Везане виjести:
Звиjери коj су починиле злочин над Мирjаном и даље на слободи
