ДИЈАЛОГ СА РИМОКАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ О СТЕПИНЦУ

Чланови Сабора Српске православне цркве

Свети архиjереjски сабор СПЦ одлучио jе да прихвати диjалог са Римокатоличком црквом поводом њене намjере да канонизуjе контроверзног кардинала Алоjзиjа Степинца, надбискупа загребачког за вриjеме Другог свjетског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.

Диjалог ће бити вођен са Хрватском бискупском конференциjом, а у ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, формирати одговараjућу комисиjу, саопштено jе из СПЦ.

У саопштењу се наводи да ће бити разговарано о Степинчевоj улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. виjеку.

За предсjедника сталне саборске Комисиjе за диjалог са Хрватском бискупском конференциjом именован jе митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, за предсjедника Одбора за Јасеновац епископ славонски Јован, док jе за питања изучавања jасеновачких логора смрти у Градини и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.

С обзиром да jе архиепископ охридски Јован пуштен из притвора, што jе био услов за обнављање диjалога са представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, Сабор jе прихватио приjедлог архиепископа Стефана о наставку диjалога с циљем превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македониjи.

СПЦ ће у том диjалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и епископи бачки Иринеj и захумско-херцеговачки Григориjе, а уз њих ће, као представник канонске Охридске архиепископиjе, бити и епископ стобиjски Давид.

Сабор jе на засjедању, од 14. до 29. маjа, донио одлуке о начинима ублажавања невоља СПЦ и српског народа на Косову и Метохиjи, те поново апеловао да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на прадjедовским огњиштима.

Осим тога, Сабор jе сагледао тешкоће и искушења са коjима се СПЦ и српски народ сусрећу у Црноj Гори, Хрватскоj, БиХ и другдjе услед притисака, неправди и дискриминациjе, као и у самоj Србиjи усљед повремених неканонских упада клирика сусjедних помjесних цркава на подручjе епархиjа у источноj Србиjи.

Сабор се захвалио Влади Србиjе и свим надлежним државним институциjама за свестрано разумиjевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохиjи, а иста таква захвалност, како jе саопштено, припада и Републици Српскоj – њеноj Влади и народу.

„Начелно jе одлучено да се размотри могућност дjеловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институциjама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе“, наводи се у саопштењу.

Сабор jе на засjедању разриjешио владике Филарета и Георгиjа и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемиjа и црноречког игумана Николаjа.

Одређени су чланови Светог архиjереjског Синода. Осим митрополита црногорско-приморског Амфилохиjа и епископа шабачког Лаврентиjа, чиjи мандат jош траjе, продужен jе мандат епископу рашко-призренском Теодосиjу, а за новога члана изабран jе епископ бачки Иринеj.

Извор: 

Везане виjести:

забринутост због инициjативе о проглашењу степинца за свеца

РАЗГОВОР О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА – Jadovno 1941.

Душко М. Петровић: Степинац jе брига Ватикана – Jadovno 1941.

Степинац – дио злочиначког система – Jadovno 1941.