Веритас: Саопштење поводом хапшења Стригић Слободана

Веритасу се обратио Стригић Мирко из Бездана код Сомбора и обавијестио нас да је његов брат Стригић Слободан (51), родом из села Каранац код Белог Манастира, ухапшен 12. априла 2016. године у Швајцарској по међународној потјерници расписаној од стране Бироа Интерпола у Загребу због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва, од када се и налази, у екстрадиционом притвору у Цириху.

Куриозитет је у томе што је именовани ухапшен када је из Швајцарске, гдје је био у посјети код рођака, кренуо у Србију на издржавање правоснажне десетогодишње казне затвора, коју му је 14. марта ове године изрекао Апелациони суд у Београду, на које је требао ступити 5. маја текуће године.

Том пресудом, поред поменутог Стригића, правоснажно су осуђени и Зоран Вукшић на 20 година затвора, Бранко Хрњак на 5 година затвора, сви због кривичног дјела ратног злочина почињеног против цивилног становништва у Белом Манастиру и другим мјестима Барање у току 1991. године. За исто кривично дјело раније је правоснажно осуђен и Велимир Бертић на годину и шест мјесеци затвора.

Наведеним окривљеницима оптужницом се стављало на терет да су као припадници Јединице за посебне намјене из састава полицијских оружаних групација САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем убили или судјеловали у убиству најмање шестеро хрватских цивила, “уз протузаконита затварања, повређивања, примјењивање мјера застрашивања и терора, мучења и нечовјечна поступања”.

Куриозитет је и у томе да је Државно одвјетништво Републике Хрватске овај предмет уступило Тужилаштву за ратне злочине Србије још 2008. године на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дјела ратних злочина против човјечности и геноцида, закљученог у октобру 2006. године.

По том истом споразуму држава која уступа предмет не затвара поступак пред својим правосуђем, већ га држи отвореним све док од друге државе не добије правоснажну пресуду, након чега доноси одлуку да ли ће предмет затворити или ће га, уколико је незадовољна са пресудом, држати и даље отвореним.

Пошто је Стригић живио у Републици Србији, чији је иначе држављанин и редовно се одазивао позивима суда, Србија за њим није нити расписивала међународну потјерницу, па се и могло десити да га швајцарска полиција ухапси по хрватској потјерници за исто дјело за које је у Хрватској поступак још у фази оптужења а у Србији је правоснажно окончан осуђујућом пресудом.

Уколико Србија не затражи изручење поменутог Стригића, исти ће највјероватније бити изручен у Хрватску, што би био још један правни куриозитет.

Уколико Република Србија затражи Стригићеву екстрадицију, надлежни швајцарски суд ће вјероватно одлучити да су испуњени услови за његово изручење и у једну и у другу државу, али постоји велика вјероватноћа да ће надлежни швајцарски министар, узимајући у обзир да је држављанин Србије и да је пресуда српског суда правоснажна, као и чињеницу да је у питању исто кривично дјело и у чињеничном и у правном опису, одлучити да се изручи у Србију.

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свјета до сада је ухапшено 156 Срба, од којих су 53 екстрадирана у Хрватску. Од екстрадираних до сада је против 20-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору. Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске.

Београд, 28.04.2016.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Извор: ВЕРИТАС