Девети мај: где је ко?

Девети маj, Дан победе над нацифашизмом као наjвећим злом у историjи новиjе цивилизациjе и касниjи «дублер» Дан Европе посвећен стварању Европске униjе, трeбало би свим европским народима и државама да буде опомена и подсећање у какве страхоте води незасита жеља за империjалном владавином. Међутим, седамдесет година касниjе у Европи и свету као да се ништа ниjе променило. Данас НАТО, на челу са САД, као да наставља политику Сила осовине препознатљиву као Drang Nach Osten, своjим империjалним ширењем на Исток, доводећи Европу и свет у нове поделе и сукобе. А где jе у тим поделама и сукобима Србиjа?

Други светски рат српском народу донео jе немерљива страдања. Процентуално, после руског и пољског народа, српски jе наjвише страдао. Милион и седам стотина хиљада жртава jе саздано у ослобађање и у темеље нове Југославиjе.  Јасеновац са 700.000 жртава jе симбол геноцидне стратегиjе НДХ. Крашке jаме на Велебиту, систем логора смрти Госпић, Паг, Јадовно, као претходница и припрема Јасеновца, прогутали су стотине хиљада Срба, Јевреjа, Рома и других антифашиста. У jедином логору у свету за децу, Јастребарском, на вечни починак jе отишло преко 700, углавном, козарачке деце, у Јасеновцу преко 20 000, а у целоj усташкоj Независноj држави Хрватскоj преко 70 000 српске деце. Док jе српски народ на просторима НДХ, као Хитлеровог фашистичког сателита, убиjан на начине над коjима су се чак и фашистичко-нацистички окупатори  згрожавали, у Србиjи су ти исти окупатори своj наум спроводили на ариjевски  „jедноставниjи“ начин – стрељањем. Сто убиjених Срба за jедног убиjеног и педесет за jедног рањеног немачког окупаторског воjника! Неуспеваjући да изађе на краj са герилским начином ратовања српскога народа, нацистички окупатор ниjе презао ни од масовног стрељања деце. Ради застрашивања, ради кажњавања! Заjедно са стотинама ученика у ред за стрељање стао jе и Милоjе Павловић, директор крагуjевачке гимназиjе, и своjим речима „пуцаjте, jа и даље држим час“, оставио jе српским поколењима завет да како се брани слобода и достоjанство.

У Крагуjевцу и Краљеву тог октобра 1941. стрељано jе укупно око пет хиљада Срба – цивила, деце, жена, неjачи. Хладнокрвност немачких окупатора и џелата имала jе и своjих „слабости“. Ликвидациjи десетина хиљада Срба, Рома, Јевреjа и других антифашиста у логорима Старо Саjмиште, Бањица, Јаjинци, Црвени Крст и другим,  претходила су страховита мучења.

Седамдесет година после, и даље од крви тамно-црвени стубићи за стрељање логора Јаjинци сведоче о начину убиjања мученика чиjи jе jедини грех био то што нису припадали раси окупатора, што их jе окупатор сматрао припадницима ниже расе!. Ипак, огромне српске жртве, непоколебљива четворогодишња борба народно-ослободилачке воjске,  извоjевали су слободу сопственог народа, сопствене земље, али су истовремено дали огроман допринос слободи целе Европе, стварању темеља савремене Европе. Народно-ослободилачка борба омогућила jе да се већ током 1941. године створи прва слободна териториjа у Европи – позната Ужичка Република. Везуjући броjне немачке дивизиjе на Балкану српски народ jе омогућио додатно време СССР-у да се припреми за одбрану и да у даљем току рата изнесе победу над наци-фашизмом.
Данас видимо да jе на делу свеобухватан ревизионистички процес коjи прожима политику, уметност, културу, медиjе, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизиjа резултата Другог светског рата и поделе коjе данас видимо у Европи и свету имаjу исти почетак. Таj почетак jе – насилно разбиjање СФР Југославиjе као феномена организациjе друштва и државе, без преседана.  Као примера отпора свакоj врсти доминациjе, хегемонизма и империjализма. Као клице друштвеног система будућности  у коме су човек и његове потребе у првом плану, а не профит и експлоатациjа. Као могући облик решења српског националног питања на Балкану, уз све мањкавости и недостатке.

Реваншизмом према српском народу коjи jе испољен разбиjањем СФР Југославиjе Немачка jе започела крваву балканску трагедиjу. Тзв. «jугословенска криза» само jе привидно неутрална синтагма иза коjе се скрива дугорочно, планирано ангажовање Немачке, а онда и Ватикана, Аустриjе и САД, на разбиjању СФРЈ коjу су те силе виделе као препреку за спровођење своjих империjалних планова на Медитерану, Југо-Истоку и Истоку континента. Авет jе пуштена из боце, домино ефекат ниjе се могао спречити и за дуго ће jош деловати. Као, уосталом и немачки реваншизам коjи jе више него очигледан и на односу Немачке према Косову и Метохиjи. На цени коjу Немачка тражи за бесконачни пут Србиjе ка Европи.

Свет jе данас у знаку нове велике конфронтациjе. Пре свега, повод су сукоби у Украjини, иако не само они. Суштински узрок jе стратегиjа америчко-НАТО-вског ширења на Исток. Ако су Немачка, Ватикан и Аустриjа запалиле рат у Хрватскоj и Словениjи, Американци су га у Босни гасили бензином, како би што већом ватром на Балкану показали Европи и Русиjи да су немоћне, зависне, да jе нови светски поредак синоним за америчку глобалну доминациjу коjу сви мораjу беспоговорно поштовати и подржавати. Пошто jе као препрека на путу потпуне планетарне доминациjе НАТО-у стаjало, jош увек, какво такво, међународно право и поредак успостављен након Другог светског рата, Американци су одлучили да га сруше  на Косову и Метохиjи. Русиjу су неутралисали,  Европу увукли, мало милом, мало силом.

Све што се дешавало деведесетих година на Балкану била jе само етапа на дуго осмишљаваном походу на Исток. Почела jе ера  новог – Drang Nach Osten-у. Србиjа jе и страдањем деведесетих, одбраном од оружане агресиjе 1999., хтела не хтела, поново омогућила време Русиjи да схвати да  покоравање Балкана ниjе циљ за себе, већ само етапа у стратешком походу на Русиjу, Сибир, Каспиjски Басен, Централну Азиjу. Хтела не хтела, Србиjа jе поново, у истом веку, примила на себе први удар глобалног рата у припреми чиjи jе прави циљ Русиjа. Србиjа jе тиме дала своj не мали прилог да се Русиjа усправи и супростави САД/НАТО осваjачкоj стратегиjи ослонцем на растуће неофашистичке и неонацистичке снаге. И на њихове методе. Бомбе, ракете и осиромашени ураниуjум коjима су САД и НАТО, у савезништву са терористичком ОВК, разарали Србиjу (СРЈ), терорисали и протеривали стотине хиљада Срба – све то и много другог, било jе само показна вежба намењена Русиjи.

Немачка има моралну обавезу да, надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог светског рата, као и ону изазвану током агресиjе НАТО 1999. Када jе реч о обавези накнаде ратне штете из Другог светског рата, не ради се искључиво о правноj, већ много више о моралноj и цивилизациjскоj обавези Немачке. Ко jе икада надокнадио штету Београду, Крагуjевцу, Краљеву… За убиjене жене, децу, ђаке… За – сто за jеднога. За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину. За…

Бивши немачки канцелар Шредер од кога jе Меркелова преузела дужност, jавно jе признао да jе НАТО нападом на Србиjу (СРЈ) 1999. прекршио међународне законе. Из седишта НАТО-а, такође, дато jе слично признање. Ниjе ли европски и цивилизациjски стандард да jе онаj ко крши законе у обавези да надокнади штету коjу jе тиме изазвао. Пратећи изjаве садашњег немачког председника Јоакима Гаука о подршци захтеву Грчке за накнаду ратне штете, било би логично очекивати да изађе пред немачку и европску jавност са сличном подршком о обавези немачке да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог светског рата и током агресиjе НАТО 1999.
Где jе Србиjа данас?

Србиjа jе данас на Црвеном тргу у Москви. Обележаваjући Дан победе заjедно са наjвећим савезником овог рата, Русиjом, Србиjа изражава своjу антифашистичку опредељеност и поново брани тековине Другог светског рата. У времену када се потомци нациста буде широм Европе, када кукасти крст у Киjеву и његови следбеници, финансиjери и подржаваоци траже нови «крсташки рат» против Русиjе, Србиjа се у своjим спољнополитичким лутањима ниjе толико изгубила да не уме да препозна на коjу се страну на оваj велики Дан треба сврстати.

Док Запад наставља политику санкциjа и изолациjе Русиjе, неуспешно покушаваjући да jе сломи, остаjе горак укус у устима потписаног ИПАП споразума Србиjе са НАТО. Шта jе то? Знак да Србиjа «балансира», или да прихвата НАТО стратегиjу новог похода на Исток? Каква jе то уравнотежена спољна политика ако се прихватаjу воjни стандарди и политика само jедног воjног савеза – НАТО-а? Шта jе у «балансираноj» и политици воjне неутралности противтег праву коjе jе Србиjа великодушно дала НАТО трупама да «шпартаjу» териториjом Србиjе, да бесплатно користе њену цивилну и воjну инфраструктуру, да уживаjу дипломатски статус, да не одговараjу чак ни за злочине, а камо ли за нешто друго?!

Србиjа и Русиjа су савезнице и победнице у оба светска рата. Залагањем Русиjе спасена jе српска воjска након албанске голготе и припремљена за Солунски фронт. У Другом светском рату jединице славне Црвене армиjе, раме уз раме са прекаљеном народно-ослободилачком воjском ослободиле су Београд, делове Србиjе и Југославиjе. Црвена армиjа jе наjаслужниjа за ослобађање Европе од наци-фашизма. Руски народ положио jе за то наjвеће људске жртве. Србиjа jе и по доприносу победи над наци-фашизмом и по огромном броjу људских жртава положених у темеље слободне Европе тик уз Русиjу и уз руски народ. Зато и данас, Србиjи jе место да победу над наци-фашизмом посносно слави са наjзаслужниjима – са Русиjом и руским народом. Место jе њеним наjвишим представницима на трибини на Црвеном тргу у Москви, а представницима Воjске Србиjе у шалонима коjи маршираjући Црвеним тгргом одаjу почаст жртвама и шаљу поруку- мир – да, неофашизам и неонацизам – НЕ!

Русиjу не могу сломити санкциjе, Русиjа се не може изоловати, нити њен развоj и jачање зауставити. Европа и свет се мењаjу, историjа се не може зауставити, поништити нити присвоjити. Нема човека, дома, цркве или институциjе, на коjима данас нема жуто-црне ленте Светога Ђорђа. Своjу снагу Руси данас црпе из великих Победничких дела своjих предака.

У српском народу Свети Ђорђе представља победнички дух, вољу за слободом и за отпором окупатору, као и у руском. Али, данас се у српском народу не могу видети свуда ленте, данас се победничке тековине наших дедова и страдалничке жртве наших предака, не обележаваjу како доликуjе. Велики датуми пролазе као сени, страдања за слободу се обесмишљаваjу као порази, а жртве заборављаjу, чиме се поново, од нас самих, убиjаjу. Међутим, све пале жртве, и у победама и у поразима, као бесконачни губитци надокнађуjу се бесконачношћу губитка чиме се он у нашем сећању и нашоj души ваплоти у бесконачни добитак. У ствари, то jе jедини начин црпења оне духовне снаге коjа се црпи из дела и страдања предака, а коjа оjачава народ и омогућава му да у тешким временима опстаjе. Ако народ схватимо као велику солидарност жртава датих и спремних да се даjу за народ и отаџбину, то jест као jединство душе, онда у мраку у коjем jе данас Европа, одлазак на воjну параду на Црвеном тргу представља трачак светлости. Трачак светлости за Србиjу, управо оне светлости коjа jе повезуjе са своjим великим делима и палим жртвама.
Јер, сам одлазак на воjну параду даjе наду да ће Србиjа, као и Русиjа, после много година понирања, у своjим великим делима и жртвама положеним за Европу пронаћи снагу да се усправи и оjача. А jачањем свих антифашистичких народа, буди наду да и данашња Европа, слепа следбеница НАТО-а у политици Похода на Исток, пронађе у себи снагу да избегне jош jедан велики рат на своjим просторима. Док се то духовно упрегнуће не оствари, у овим временима нових подела и сукоба, Србиjи остаjе да на Дан победе буде на другоj страни, страни антифашизма, страни Победе. Свако на своjоj страни.
Сећаjмо се и памтимо.
Срећан Дан победе!

Ненад Узелац
Члан Београдског форума за свет равноправних

Везане виjести:

Дан побjеде над злом – Jadovno 1941.

Србиjи као малоj, мирољубивоj земљи ниjе место у НАТО као …

Svet bez nacizma, osnovni zadatak čovečanstva – Jadovno 1941.

ПУТИН: ВАШИНГТОН УРГИРАО ДА СЕ НЕ ДОЛАЗИ НА ПАРАДУ …