Šta je to Srbima donela i dala evropska levica, pa da strahuju od prodora evropske desnice, kao što sugerišu neki u Beogradu?
Uz srpsku čeljad spremnu da na neviđeno, samo na osnovu sopstvenih želja, portret Donalda Trampa okači o zid, pored ikone sveca zaštitnika, u Srbiji (Beogradu pre svega) evo imamo i družinu koja telali okolo upozoravajući na veliko zlo koje se, tvrde, sprema Evropi. Njihova teorija kaže da će izbor Trampa za predsednika Amerike osnažiti radikalnu desnicu u, šta znam, Francuskoj, Švedskoj, Austriji, Nemačkoj… a to, vele, dobra neće doneti, opasno je čak i po kuglu zemaljsku, jer će te snage, kaže njihovo učenje, još više osnažiti Putina, što dodatno ne valja. Da ne spominjemo Le Penovu, koja bi (od toga posebno strahuju) mogla da zameni Olanda na mestu predsednika Francuske.
Otkuda ovo? Zar je moguće da u Beogradu još ima ljudi koji misle da je za Srbiju dobro ono što smo doskora imali u Beloj kući, i što još imamo po ključnim evropskim državama?
Šta je Srbima donela i dala evropska levica, šta god to značilo, pa britanski laburisti, razni borci za ljudska i socijalna prava? Nepravdu svake vrste, sankcije, izolaciju, medijsko satanizovanje, bombardovanje, teritorijalno komadanje.
Zar smo zaboravili šta su nam u medijskom smislu, a to se prelilo na politički i vojni plan, skoro dve decenije priređivali članovi takozvanog francuskog filozofskog kruga, sve sami levičari, Bernar Anri Levi, Alen Finkelkrot, Bernar Kušner.
Postoji li neki medij u Evropi, blizak levici, počev od nemačkog „Frankfurter rundšaua“, koji u Srbima nije video fašiste, naciste, masovne ubice, narod nedostojan minimuma poštovanja?
Kako se zove iole poznatiji evropski levičar koji je devedesetih, bogami i nakon toga, stao u odbranu Srba i Srbije. Makar od medijskih laži? Nema ga, takav ne postoji.
Pa zbog čega bi se onda Srbi brinuli za mogući razvoj događaja u Evropi, tačnije, zbog snažnijeg i sve izvesnijeg prodora desnice, tim pre što je gore opisana levica i za svoje zemlje, narod, bila tek maska na licu krajnje korumpiranog establišmenta u službi brutalnog kapitalizma.
Odavno je politička podela na levicu i desnicu izgubila svaki smisao, ne samo u Srbiji, pa je za službeni i neslužbeni Beograd najbolje da gleda od koga može da ima koristi, odnosno da nema štetu. Sa ovima koji kormilare Amerikom i Evropom poslednjih 25 godina, nosili smo krvave gaće. Svaka promena koja će te i takve snage – pre svega ovde u Evropi – bar potisnuti u drugi plan, ako ne i sasvim oduvati, Srbima i Srbiji predstavlja dobitak. Ako je to i desnica, pa šta.
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: Ratko Dmitrović