Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Дејан Јовић: Хрватска хоће територије али не и Србе

Датум објаве: недеља, 8 фебруара, 2015
Објављено у Олуја
Величина слова: A- A+

Политиколог из Загреба о односима Срба и Хрвата, међусобним тужбама,прогону коjи jе доживео због своjих ставова: Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заjедница. За стање нациjе некада jе боље изгубити рат. У Загребу постоjе табуи у коjе не смете дирати

Деjан Јовић

Деjан Јовић

ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе jе трезвена и ствара нову шансу за побољшање односа, jер уклања jедну значаjну препреку. Наиме, парадоксално jе да неку земљу тужите за геноцид, а истовремено тврдите да са њом желите добре односе. Она – у њена оба дела – омогућуjе уравнотежениjи приступ анализи ратних и поратних догађаjа. Наше су оцене тих догађаjа и даље под снажним утицаjем пропаганде и митова. Да ли ће, међутим, одлука бити искоришћена у ту сврху? Сумњам. Досад jе била пракса да одлуке међународних судова прихватамо само онда када се с њима слажемо. Кад се не слажемо, прво спинуjемо како бисмо показали да смо “победили”, а ако то не можемо, онда нападамо суд коjи их jе донео. Потом настављамо са старом пропагандом. Боjим се да ће се то догодити и у овом случаjу.

Овако одлуку суда у Хагу види политиколог Деjан Јовић, редовни професор Факултета политичких наука у Загребу. Јовић jе наjшироj jавности постао познат када га jе одлазећи председник Хрватске Иво Јосиповић, неколико месеци пред изборе, сменио са места саветника због његовог става о хрватском референдуму.

– Ниjе било довољно слободе. А нема jе ни данас. Агресивност и насиље биле су главне карактеристике наших референдума о независности – оценио jе тада Јовић.

Неколико дана касниjе, док jе боравио у Београду на jедноj конференциjи, Јосиповић га jе позвао телефоном и саопштио му да jе смењен.

На Јовића се сручила лавина. Јавност jе хистерично узвикивала да jе Југословен и идеолог треће Југославиjе, великосрбин, енглески шпиjун…

Нападе jе коментарисао с ирониjом:

– Пишу да сам великосрбин, jа мислим да су њима у великом страху велике очи.

Понекад га, каже, нападаjу и на улици, али има и оних коjи му прилазе и честитаjу.

ПОВРАТАК “ТУЂМАНИЗМА” И ДЕСНИЦЕ НА ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

* Због чега су се десница и “туђманизам” на велика врата вратили на хрватску политичку сцену?

– Што се тиче повратка “туђманизма” – о томе вођа опозиционог ХДЗ Томислав Карамарко говори потпуно отворено. Штавише, да ће се туђманизам поjавити и у уставу, и да се у jавности неће моћи баш све рећи, него ће се морати пазити што се говори. Међутим, он заправо реинтерпретира Туђмана онако како му одговара. Заборавља да jе Туђман себе jош 1989. описао овако: “Ја сам хрватски човjек, марксист, револуционар и повjесничар”. Или да jе до краjа био противник уклањања назива Трга маршала Тита из центра Загреба. Или да jе рекао да jе његова политика била блиска онима коjи су у Другом светском рату гинули с паролом: “Живjела совjетска Хрватска”. Туђманов поглед на самоодређење био jе инспирисан лењинизмом и стаљинизмом, а и његове методе владања су биле такве. Дакле, рекао бих да нам се по садржаjу враћа пола Туђмана, а по методама владања – цео. Наравно, ако ХДЗ победи на следећим парламентарним изборима.

Ипак, сатисфакциjа му jе да га његови студенти бране, навалили су да баш код њега дипломираjу. Упозорио их jе да би због тога могли имати проблема, ипак, нико ниjе одустао.

Они коjи су му наклоњени кажу да jе врло талентован, изванредно образован… Завршио jе Факултет политичких наука, магистрирао у Љубљани, а докторирао на Школи високе економиjе у Лондону, предавао jе на више универзитета по Европи.

О тренутним односима Србиjе и Хрватске, у разговору за “Новости”, каже:

– Лоши су, нажалост. Ако се упореде са односима у доба Воjислава Коштунице и Иве Санадера, или са онима између Иве Јосиповића и Бориса Тадића, видимо да jе у тим односима дошло до потпуног застоjа.

Деjан Јовић

* Утисак jе да у Хрватскоj влада антисрпска хистериjа – ломе се ћириличне табле, нападаjу Срби, отворено се пропагира усташтво…

– Добро, могли бисмо и другачиjе да опишемо ситуациjу, узимаjући у обзир такође да jе хрватска влада показала одлучност да уведе ћириличне плоче свуда, па и у Вуковару. Пре неколико дана их jе поставила и на уласку у Доњи Лапац – тако да мислим да jоj ипак треба признати да се храбро држи закона.

* Ипак, Срби тешко да могу бити спокоjни, нарочито након повратка ХДЗ преко нове хрватске председнице…

– Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заjедница. Већ сад видимо повратак говора мржње, укључуjући претње и наjаве лустрациjе, па чак и криминализациjе неких владаjућих партиjа. Но, садашњи ХДЗ ниjе толико директно антисрпски колико jе забављен биткама с неким имагинарним “Југославенима” и “комунистима”. ХДЗ има шаролику прошлост кад се ради о Србима: било jе раздобља сарадње и чак и коалициjа између ХДЗ и СДСС.

* Како jе Србима између ХДЗ и СДП?

– Нису сви Срби у Хрватскоj “лево” ориjентисани – расте тренд повратка традициjи и конзервативизму и код Срба у Хрватскоj. Срби су прилично разочарани и у СДП, а не само у ХДЗ. Многи мисле да jе ХДЗ далеко опасниjи кад jе у опозициjи, jер онда мобилише националистичке осећаjе, а кад дође на власт, онда их смируjе и држи под контролом. Тако да тек треба да се види како ће се таj однос развиjати.

* Атмосфера се битно погоршала након уласка Хрватске у ЕУ. Зашто Брисел ћути?

– Брисел нема адекватне механизме борбе против национализма у земљама чланицама ЕУ. Много jе ефикасниjи кад се ради о кандидатима него о члановима. Национализам jе jедним делом и реакциjа на процесе глобализациjе, и догађа се и у низу других земаља коjе су у Униjи, укључуjући и неке “старе” чланице.

* На коjи начин се испољава?

– Види се кроз антиимиграционе политике, антимуслиманску реторику, кроз повећано наглашавање безбедности, па и по цену редуковања слободе. У Европи никада ниjе престала битка са национализмом. Када би нестала Европска униjа, нисам сигуран да би се могао одржати мир у Европи, управо због снажних национализама коjи би се развили у том случаjу.

СРБИЈА И ЧЛАНСТВО У ЕУ

* Када ће Србиjа постати чланица ЕУ и коjу ће цену за то морати да плати?

– Да би Србиjа ушла у ЕУ мора да се постигне консензус свих 28 чланица. Србиjа би морала да повећа броj приjатеља и смањи броj противника међу земљама-чланицама. Засада, изгледа као да нема воље да се проширење ЕУ убрза, али ЕУ би морала да схвати да ускоро можда више неће моћи да се шири где жели и кад жели, jер се на рубовима Европе поjављуjу алтернативни играчи, као што су Русиjа и Турска, а ту су и САД и Кина, коjе имаjу своjе интересе. Ја сам заговорник брзог уласка свих земаља Западног Балкана у ЕУ, а за то jе потребно много добре воље у политичком смислу, као и потпуна преданост кандидата том циљу. Ако се, међутим, покаже да то ниjе реалан план, онда треба размислити о неком другом безбедносном, економском и политичком аранжману.

* Како ви оцењуjете “Олуjу”?

– Била jе то воjна акциjа коjоj jе примарни циљ био реинтеграциjа наjвећег дела териториjе коjа се jедностраном одлуком одвоjила од Хрватске, и у том смислу jе била сепаратистичка.

* А шта jе после “Олуjе” остало?

– Резултирала jе етничком хомогенизациjом Хрватске, што jе и био главни циљ хрватских етнонационалиста, коjи су у том сукобу надвладали. Коначан исход jе видљив из броjева: у Хрватскоj jе 1991. сваки пети становник био припадник неке од мањинских заjедница, а данас jе то тек сваки десети. То ниjе резултат само “Олуjе”, него и намерног спречавања повратка, као и политике асимилациjе мањина, те jедне опште атмосфере у коjоj ни данас ниjе могуће слободно говорити и слободно исказати мањинске идентитете без одређених ризика. Хрватски националисти хтели су реинтеграциjу териториjа, али не и људи. С друге стране, код оних коjи су напустили Хрватску у деведесетим такође нема веће жеље да се врате.

о Због става о референдуму смењени сте са места Јосиповићевог саветника, а доживели сте и jавни линч. Шта ваш “случаj” говори о слободама у Хрватскоj?

– Показуjе да у Хрватскоj постоjе митови и табуи, углавном везани уз теме из деведесетих, али и неке друге, коjе jош увек ниjе могуће додирнути и довести у питање без ризика – чак ни ако сте председников саветник и редовни професор универзитета. То jе последица рата. Наиме, у Хрватскоj се створила интерпретациjа да jе Хрватска била жртва и победник у рату, коjи се овде назива Домовински рат. Када себе дефинишете као жртву и победника, не дозвољавате много слободе за нова пропитивања прошлости. За стање нациjе некада jе боље изгубити рат него га добити. Кад изгубите рат крећете од почетка, а сваки почетак jе нова шанса. Када га добиjете, гледате стално у прошлост и неспремни сте да се мењате.

* Када вас нападаjу тврде да сте jугофил, великосрбин… како се носите са тим?

– Свашта се говорило и писало о мени, али jа нисам политичар и ниjе ми претерано важно да ли сам популаран или не. Дужност ми jе да говорим шта мислим и оно што закључуjем као професионални политиколог. Моjим критичарима код мене смета све, па и моjе порекло, коjе jе делимично српско, а делимично хрватско. Старам се да будем професионалан и фер према свима, али говорим и говорићу оно што мислим, а не оно шта jе популарно или што jе постало део политичке пропаганде.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Нерешено или jош jедан пораз

ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)

ИСПОВЕСТ КРАЈИШКОГ СРБИНА: Мене jе протерала моjа жена, а да не бих ишао сам она jе кренула са мном

БАСТАШИЋ: ДОКАЗИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА КАО “ПОМОЋНО СРЕДСТВО”

ПРЕСУДА У КОРИСТ ВЕЛИКИХ СИЛА, ПОДЈЕЛЕ И СУКОБИ ЋЕ ОСТАТИ

међународни суд правде почео виjећање о … – Jadovno 1941.

Mеђународни суд (не)правде? – Jadovno 1941.

ВИШЕ ПОВЈЕРЕЊА У МЕЂУНАРОДНИ СУД … – Jadovno 1941.

ШАБАС: “ОЛУЈА” ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top