David u jamama golijata

Kazivanje Branka Cetine, jedinog preživelog iz jedne od jama u Jadovnu

U svetu je malo poznata činjenica da su Srbe i Jevreje u Jugoslaviji, za vreme Nezavisne Države Hrvatske, hrvatske ustaše ubijale i mučile, bestijalno se iživljavajući na načine koji prelaze moć ljudske imaginacije.

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 12. februara 2016. godine.

Povezane Jevreje zajedno, ili sa Srbima, u redu od šest do osam ljudi i žena, dovodili bi do jama, a zatim bi prvu dvojicu ili trojicu u nizu udarali pijucima, gvozdenim polugama i maljevima. Kad bi ovi klonuli, povukli bi i ostale povezane u bezdane ustaškog pakla.
„Ubiti bez metka“ – bila je odluka hrvatskih ustaša još pre Drugog svetskog rata. Oni su imali svoje poligone u Mađarskoj, a kasnije u Italiji, gde su se sa znanjem tih država, pripremali za buduće zločine. Na čelu ove fašističke grupe od oko 350 ustaša nalazio se tada dr Ante Pavelić, koga su još 1935. godine sudovi Kraljevine Jugoslavije i Francuske, osudili na smrt zbog međunarodnog banditizma i terorizma. Njegova deviza bila je: „Srbe, Jevreje i Cigane, istrebiti odmah po preuzimanju vlasti u NDH.“

Prema hrvatskoj i italijanskoj evidenciji, jame Jadovna progutale su između 62.000 i 68.000 ljudi. Među njima u jamama Jadovna na najzverskiji način ubijeno je između 2.500 i 2.800 Jevreja. Preostali su nestali u Jasenovcu, Jastrebarskom, Sisku, Capragu, a najveći deo u Nemačkoj, u Dahauu. Pogrešno je mišljenje da je Jadovno jedna jama. Jadovno je sistem od 16 jama, koji se nalazi u blizini sela Jadovno (tada, pa i danas, jedno od najustaškijih sela).

Prva smaknuća Srba i Jevreja u Jadovnu počela su 20. aprila 1941. godine

U podnožju Velebita, u Jadovnu, dešavali su se najmonstruozniji zločini, kakvi nisu zabeleženi u istoriji čovečanstva. Srbi i Jevreji sa cele teritorije NDH, pohvatani su uglavnom na prevaru, tobož da ih samo popišu. Do Gospića su dovoženi u stočnim vagonima. U kompoziciji je bilo između 30 i 35 vagona. U svakom vagonu između 75 i 90 ljudi. U sabirališta Jadovna iz Gospića stizale su pešice svakodnevno, počev od 18. aprila 1941, velike grupe Srba i Jevreja. Tu, na prostoru sabirališta Jadovna, koje nije bilo veće od 120 kvadratnih metara, čekali su red za smaknuće. U početku su dovođeni najviđeniji i najimućniji Srbi i Jevreji.
Jama Bezdanka, u neposrednoj blizini sabirališta Jadovna, bila je vrlo brzo napunjena. Preživeli svedok ispričao mi je u kameru da su prvo bacali Židove, kako su ih nazivale ustaše, a zatim Srbe. Jame Jadovna bile su od 35 do 160 metara duboke, neke i dublje. Većina žrtava bačene žive. Danima su se mogli čuti krici preživelih iz jama. Ustaše su noću na njih, kad bi se oglasili, bacali bombe.

U „Šaranovu jamu“ Jadovna, dubine 43 metra, bačeno je od 9.000 do 11.000 ljudi (iz ustaške evidencije). U njoj se nalazi 5,30 metara ljudskih kostiju. Među njima su i posmrtni ostaci 80 pravoslavnih sveštenika, i vladike Petra Zimonića.

Branko Cetina preživeo je strahote Jadovna. Evo šta mi je rekao u kameru:

Kada sam se spasio i pobegao iz Jadovna, otišao sam u partizane.
Imam spomenicu i, boreći se pre svega protiv ustaša, dobio sam čin pukovnika. Posle rata sticajem okolnosti, radio sam u Političkoj upravi u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Sa mnom je radio u istom odeljenju i Franjo Tuđman. Imao sam zadatak da ga pratim, i utvrdio sam da sarađuje sa ustaškom emigracijom. Bilo je to u vreme maspoka u Hrvatskoj, krajem šezdesetih godina. O buđenju ustaštva u Hrvatskoj u to vreme mnogo je u „Borbi“ pisao Miloš Žanko, visoki partijski funkcioner i član Predsedništva SFRJ.
Tragajući više od dve decenije za zločinima u jamama Jadovna, nisam ni slutio sa kakvim ću se zločinima i svedocima zločina sresti
O saradnji Franje Tuđmana sa ustašama obavestio sam u više navrata Daneta Ćujića, general-pukovnika i narodnog heroja Jugoslavije. Pozvao me je na razgovor i rekao: „Ti mrziš Hrvate“.

Iako sam tada bio još relativno mlad, najurili su me u penziju. Međutim, strahote Jadovna nikada neću zaboraviti.

I danas noću sanjam krike Židova, koji su dolazili iz „Bezdanke“, jame koja je bila pored sabirališta. U nju su ustaše u početku bacali samo Židove, kako su ih ustaše zvali.
Vapaji me često probude, a u ušima mi odjekuje: „Adonaj, adonaj“, „elo him, elo him“, „Bože spasi me, Bože pomozi mi“. Te vapaje sam tada čuo, ali nisam znao šta znače, tek kasnije su mi ih protumačili neki moji prijatelji Jevreji.
Bio sam, u Jadovnu sedamdesetih godina. Održao govor okupljenima ispred „Šaranove jame“ Jadovna, jedne od najozloglašenijih. Bilo je tu više stotina ljudi i rodbine čiji su najbliži nestali u jamama Jadovna. Palili su sveće. Ali, što me je zaprepastilo, niko od Jevreja nije bio, niti iz Jevrejske opštine, da položi cvet, da kaže reč, iako su bili pozvani. To je za mene do dan-danas ostala tajna. Pa mi smo braća po stradanju. Međutim, zašto Jevreji ćute o Jadovnu, kada se zna da Đuro Zatezalo, bivši direktor Istorijskog arhiva u Karlovcu ima spisak od oko 2.080 Jevreja koji su nestali u jamama Jadovna, od toga 860 poimence. Đuro Zatezalo, direktor Arhiva, iz Karlovca istraživao je jame „Jadovna“ 30 godina. O svojim istraživanjima obavestio je i Jevrejsku opštinu u Zagrebu i Beogradu, i Srpsku akademiju nauka u Beogradu.

Naša braća Jevreji podižu spomenike i polažu cveće gde ih je od fašista pobijeno nekoliko stotina, a ćute o onim Jevrejima koje su ustaše na svirep način pobile u Jadovnu. To im njihov Bog nikad neće oprostiti., završio je Cetina.

Uoči rata 1989. godine autor ovih redova posetio je u dva navrata Simona Vizentala, poznatog lovca na ratne zločince, čija je kancelarija tada bila u Beču.

O jamama Jadovna javnost bi morala znati još i ovo:
Kada sam ga upoznao sa onim što sam otkrio u Jadovnu, ćutao je kao zaliven. Sutradan sam ga detaljnije upoznao sa stradanjem Jevreja u Jadovnu. „Znam, sve znam“,rekao mi je i na kraju dodao: „Ja sam pisao više puta najvišem rukovodstvu i jugoslovenskoj vladi izneo činjenice o Draganoviću, i svemu onome što je rečeno u filmu Bi-bi-si „Tunel pacova“, ali odgovor nisam dobio.

Jugoslavija je skrivala zločine ustaša, i zato ja nikad neću doći u Jugoslaviju, vi Srbi ste isuviše naivni, i nikad se nećete dozvati pameti.“
Tada je i zvanično gospodin Vizental pozvan na simpozijum koji se u to vreme, 1990. godine, održavao u Srpskoj akademiji nauka. Tema je bila: „Ratni zločini i zločini genocida“, ali Simon Vizental nije došao. Održao je reč. Kada sam prošle godine poslednji put sa njim razgovarao telefonom, rekao mi je: „Pa kod vas se ništa nije izmenilo“.
Po završetku Drugog svetskog rata bilo je na teritoriji tadašnje NDH obeležno 1.227 jama. Nova vlast je po nalogu i dogovoru Josipa Broza sa Ivanom Gošnjakom, Edvardom Kardeljem, Bakarićem i Stevom Krajačićem zabetonirala 350 jama. Taj mučni posao obavljali su uglavnom Srbi od 1956 do 1962. godine, i to na taj način što su dobijali pozive od vojnih odseka na teritoriji gde su se nalazile jame, pod vidom vojne vežbe. Jame su zabetonirane o trošku buyeta JNA.

Prva jama koja je o trošku rodbine odbetonirana 1990. godine je Tučić jama. Izvađeno je oko 1.150 žrtava, sa njima i dva kostura pasa, koji se nalaze u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, na ispitivanju. I u Šurmanovačkoj jami nađeni su kosturi pasa, kao i u drugim jamama koje su odbetonirane.
Rade Beronja je jedan od „jamara“.

Rekao mi je u kameru: „Pošto smo svi bačeni u jamu, na mrtve, i mene preživelog, ustaše su bacile pse, koji su počeli da trgaju meso sa leševa, da loču krv. Ja sam se toga strašno uplašio, potrgao dvostruku žicu kojom sam bio vezan za mog komšiju koji je bio mrtav, i preko tih leševa, koji su pali preko mene i pasa, uspuzao se iz jame i tako se spasao.“
Njihova specijalnost da ubijaju Srbe bez ispaljenog metka ponovila se i 1991. godine kada je nestalo bez traga više od 220 Srba iz Gospića
Ustaše Franje Tuđmana su i 1991. odvele u Jadovno oko 160 viđenijih Srba iz Gospića.Njihova specijalnost da ubijaju Srbe bez prolivanja krvi ponovo je postala aktuelna. Štede ustaše metke, i sanduke. Samo 28 Srba pobijenih u Gospiću, identifikovao je dr Zoran Stanković, poznati patolog sa VMA.

A šta je sa ostalima? Nestalo je bez traga preko 220 gospićkih Srba.

Teritorija gospićke opštine i velebitske jame Jadovna su je sada u rukama Franje Tuđmana i njegovih bojovnika.
Posmrtni ostaci Srba u jamama Jadovna još uvek su sveži, jer su Srbi tamo bačeni krajem 1991. Tako kažu svedoci i tako su pisale Lične novine.