Дани(ј)ел Симић: Свети архиџакон неуставни и инатски

Кључно питање данас : Славимо ли ми Српску због себе, или због других?

Најтежи задатак је данас написати нешто како сте од мене навикли, а избјећи могућност да покварим славље. Зато пишем унапријед, а не пошто видим програм. Наравно да ћу да присуствујем, јер мени нико не може помутити четврт вијека моје државе. Чак ни они који је зову ентитетом. Још мање домаћи организатори.

Ја сам заставу извјесио на прозор о свом трошку. Као и увијек. Једину коју сам добио од Државе, била је она што су ми смотали у троугао, кад ми је почасна гарда Трећег пјешадијског пука ОС БиХ скинула са ковчега покојног ћаће. Зато подсјећам да је 2016те прослава Дана Републике Српске била у најмању руку срамотна. Зато јер је била приватна, у најбољу руку партијска журка. А за заједничке паре.

Ове године је програм шири, те предвиђа и народно весеље. Видјећемо и како, пошто јавност није обавијештена о саставу мимохода на Тргу Крајине.

Лани сам предложио параду, и то да се државне бирократе скупе из свих крајева Српске и промарширају пред грађанима из реалног сектора, да би знали ко данас има користи од оног за шта смо се борили 1992.-1995. године. Приједлог је прихваћен, али вјероватно не баш онако како сам ја разложио. Биће то занимљиво видјети.

Због кога и кога славимо?

Република Српкса је унајмила званично приватну маркетиншку агенцију (именом Република), да уради оно за шта гомиле мастиљара примају цијеле године плату из буџета. Заставе и заставице су висиле са бандера и преко улица још доста прије Нове године. Наручило се, није се штедило.

И то је у реду. Разликује се од прошле године. Обилније.

Прво што се уочава, јесте главни визуелни и слогански идентитет. Он истиче све оно што смо оспоравали тзв. Уставном суду БиХ, односно да Дан Републике није вјерски, већ државни празник свих грађана.

Слоган ПРАВО на СЛАВЉЕ, осим што је рециклажа кампање Бањолучке пиваре након што су примјетили да прелазак на латиничну амблажу није донио очекивани профит (тада је гласио: За право славље), простачко је инатисање. Тако очигледан вјерски контекст би могао проћи, у смислу пркоса и „џаба сте кречили“ политике, да није толико графички наглашен. И још удуплан латиницом.

Дакле, није намијењен грађанима Српске, већ гурању прста у око политичкој елити у Ефбиху. Мишљења сам да не треба његовати ставове Бакира Изетбеговића код наше исламизиране браће, него јавно мнење у Ефбиху усмјеравати на стварну идентификацију проблема. Да нестабилност и ратну атмосферу у Државној заједници БиХ стварају управо ти који непрестано насрћу на Дејтон, односно на Српску. Умјесто тога, ми то подгријавамо.

Патриотски подварак

Дакле, уколико смо прошле године, кад је тзв. Уставни суд БиХ донио окупаторским гласовима прегласану одлуку о неуставности Дана Српске исти обиљежили тако недостојно, што па данас, без обзира што је то четврт вијека, најављујемо некакав спектакл?

Због кога ми, као заједница људи позната широм свијета као Републка Српска, уопште онда и постојимо?

Због себе или због других? Биће да је због других. Да нас нијесу напали 1991. као и 1941. ми би вјероватно још увијек задовољно живјели у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Јуче смо видјели да морамо трпити. Како се Додик и Иванић утркују ко је већи Србин. А у суштини смо обесправљени и бургијамо рупе у законима, како би Српски пук дошао својим палим саборцима на полагање вијенаца. На исто тако недостојан споменик, импровизован на гробљу Св. Пантелија у Бањој Луци. Јер централни споменик борцима још немамо. Умјесто тога „мислимо се“ да ли нам више треба Трг и споменик, или глупава тржна центрина каквих имамо по ужем језгру града на претек?

Је ли требало да нам неко то забрани, да би се сјетили колико нам значи? Зашто толики естрадни пркос, када смо законским марифетлуцима у Народној скупштини испоштовали све оно што су нам тражили и што смо референдумом одбили? Чему референдум сам?

Ви се наравно, као и ја кад сам излазио на исти, правите да нијесте примјетили да је то све рађено искључиво у предизборне сврхе. Јер знате за кога ћете гласати, без обзира на приредбе. Друге нам нема.

Добар је референдум, добра и је прослава. Шути, могло је и горе.

И то, нажалост, морамо да радимо због других, јер се овако ситнополитикантски понашају наши. Надам се, заједно са свим искреним родољубима, да патриотизам данас нећемо опет показивати трпљењем бруке.

Приједлози, прилози и честитке…

Како је већина од тога што сам предлагао прошле године у колумни на овај дан прихваћено, а у смислу како би један Дан Републике требао изгледати, сад сам искључиво у страху да како ће то испасти.

Што се визуелног идентитета тиче, некако би и сварили ону апстрактну варијанту билборда, али она са заставицама је нешто ликовно најнеписменије и технички најкатастрофалније што сам до сада у свом вијеку видио. А видио сам доста.

Крајње је вријеме да се као друштво одлучно супротставимо приватизовању колективног сјећања и да јавним расправама на мјесецима раније озбнањене програме прослава, идејних рјешења споменика и сценарија за филмове о прошлости и садашњости које финасира Српска; начинимо то тако да се нико не постиди и да сви, без партијских застава, прославимо Дан Републике за коју смо се толико напатили и искрварили.

Кад смо се изборили за њу против читавог свијета, против санкција УН, бомби и ракета НАТО, те најпосије и блокаде из Србије саме, изборићемо се и са кокошарлуком и аматеризмом у праву на славље.

У то име, свима вам честитам дан када се сјећамо бораца Војске Републике Српске, због којих не морамо, барем док прође прослава, мислити се шта ћемо понијети у избјеглиштво.

Славимо Српску због нас, а не због других!

Извор: Фронтал

Везане вијести:

Почело обиљежавање Дана Републике Српске: Постројен Трећи пјешадијски пук

Српска данас слави Дан Републике