Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Проглашавам петокраку искључиво српским наслијеђем

Датум објаве: четвртак, 21 фебруара, 2019
Величина слова: A- A+

Најновија, мало нетипична ватерполо утакмица на риви у Сплиту, показала је да се црвена звијезда са пет кракова доживљава искључиво као српско знамење. Дошло је вријеме да то озваничимо.

Тако је то најмање још од времена кад је, у истом граду 1991. године, мирни грађанин покушао удавити војника ЈНА на транспортеру. Редов у сивомаслинастом дресу је спасио главу умакавши у челични оклоп „србо-комунистичке четничке армаде“, док се ватерполиста Краљ, на постхумно згражавање династије Петровића са Цетиња, спашавао скоком у море и одрицањем од српства и црвеног дреса. Многи су се тада, са носталгијом сјетили Звездаша Деје Савићевића и његовог „напушавања Пургера“.

Но, Црногорци се данас, више него икад, јасно разликују од Монтенегрина. Монтенегрини Дон Мила Ђуканезеа су, без грешке, прво истријебили српско писмо из државне употребе. Но, петокрака је, као исходиште титоистички измишљене „црногорске нације“, нешто чега се споро гаде. Полако је преводе у четворокраку компас-звијезду која вуче ка сјеверном Атлантику.

Лагано, чисто да се међу кракове те крстолике инсигније, не увуче опет 4С из ДНК становништва. То споро одрицање и непрекидна владавина пресвучених комуниста само потврђује, као и цијела историја Црне Горе, искључиву припадност петокраке српској нацији.

Без обзира што се српска антифашистичка борба у Другом свјетском рату својата, петокраку, као и азбуку, неће нико. Колико год зла нанијела управо Србима, а омогућила да се хрватска, словеначка, муслиманска и шиптарска екипа ограђује од фашистичко-нацистичког историјског педигреа, због петокраке се Срби и данас мрзе и туку. Петокрака се схваћа као искључиво њихово наслијеђе.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ПЕТОКРАКА

И заиста, ако су Црвена звезда и Партизан два највећа српска клуба (Удба и ЈНА), на грбовима им и даље доминира петокрака. Динамо и Хајдук, одвагавања ради, скоро три деценије имају шаховско поље. О Војводини, која од 1914. носи петокраку на грбу, да не причамо.

Додуше, кад се Звезда већ тако зове, Војводини је на грбу само у периоду 1950.-1992. она била црвене, док је изворно плаве боје. Али петокрака је петокрака, а тешко да је могло бити љућих и напреднијих Срба од Војвођана пред Први свјетски рат. У том распону, тачније 1969. године и доба јавног одрицања од српскохрватског језика, на грб Динама се, рецимо, враћа велика шаховница и смијешно мала петокрака. Заједно са Хајдуком, након „демократских промјена“ 1990. године, згађено су се отресли и те минијатурне петокрачице.

СРБИ НЕ.

Требали ли, у доказивању тога да је југословенска петокрака данас искључиво српско знамење, износити тај маратонски списак у којем се на крају друге деценије 21. вијека у Београду државне установе још зову: Музеј Југославије, Југословенско драмско позориште, Југословенска кинотека или Југословенско спортско друштво Партизан? Је ли узалудно терцање да се и све друге институције; Радио-телевизија, Телеком, Шуме, Жељезнице… зову по држави Србији, а не од присвојног придјева „српски“; као што је Хрватски телеком, Хрватске шуме, Хрватска радио-телевизија, Хрватске жељезнице и сл.?

Хоће ли ико јавно признати, како Југославија, али истински, живи још само међу Србима? СПС Ивице Дачића, тако, има једину звијезду петокраку међу грбовима владајућих партија на „западном Балкану“. Ако вам није доста аргумената, има ту још и Танјуг (дјецо, не Тањуг), Хотел Југославија, Архив Југославије, Биоскоп Југославија…

У Београду, који је до проглашења Србије и Црне Горе 2003. године био главни град Савезне Републике Југославије, имате и Загребачку и Сарајевску улицу. Одмах крај жељезничке и аутобуске станице. (И) глупом доста.

КЊИГОЦИД И ИСТРАГА ПЕТОКРАКЕ

Још као дијете, чудио сам се како у „Југословенској енциклопедији“ има дупло више, физички дупло више, страница о Хрватима, него о Србима. Којих је у СФРЈ, опет, дупло више. Било је то издање Југословенског лексикографског завода Мирослав Крлежа. Чак су и странице са фотографијама биле двоструко бројније.

Почетком рата, не само да је истријебљено југословенство у имену завода, већ је и 40.000 примјерака овог вишетомног дјела уништено. Примјерак породице Симић је и даље на застакљеној полици. Уз Војну енциклопедију, разумије се.

Анте Лешаја, професор са Корчуле, у својој књизи Књигоцид износи податак да је деведесетих година 20. вијека у Неовисној Републици Хрватској (НРХ) уништено 2,8 милиона књига или 13,8% тадашње библиотечке грађе. Ако је писао Србин, или је печаћена азбуком – завршила је у алфанумеричком Јадовну и Јасеновцу.

Овоме се ниједан писац или интелектуалац у НРХ, није озбиљније успротивио. Уколико неко и јесте пробао да се огласи – суђено му је за клевету. У питању је био државни пројекат, који је заједно са истрагом Срба и српског писма, системски уништио преко 3.000 споменика антифашистичке народноослободилачке борбе (НОБ) на територији НРХ.

Наравно, ни један страни НВО фонд у НРХ није устао против овога, нити се сјећање на ове догађаје на било који начин обиљежава данас. Као да се нијесу ни десили, Срђана ми Алексића.

НЕШТО НОВО, НЕШТО СРПСКО

Прије једно пет-шест година, затекавши се у Загребу туђим послом, пожелио сам да посјетим мјесто које се на предратној карти звало Српска Капела. Не само да је име промијењено, па се село сада зове Нова Капела, већ даље у Жупанији Загребачкој наилазим на Дуго Село. Најбезочнији облик фалсификовања историје.

Међу 3.000 уништених споменика НОБ, био је и тај у Дугом Селу. Но, уз и даље видиљива, озбиљна, оштећења неко га је у подруму сачувао за дивљање морбидитета новоусташтва. При рестаурацији, умјесто петокраке (као камуфлажног знамења за српски устанак против усташког Покоља) постављен је грб (насловна фотографија) под којим су се усташки покољи 1941. и 1991. и десили!?

Не само што је петокрака замјењена геноцидном шаховницом, већ је и написан крајње лажан и немогућ термин за насљеднике НДХ – Антифашистички рат Хрватске 1941. – 1945!!! То би било као да негдје у свијету скинете петокраку, па ставите кукасти крст!

Да није, ето, баш ту опалила прва устаничка пушка на територији данашње НРХ у Другом свјетском рату, и мјесто Срб би се данас сигурно звало Хрв.

А све то мирише на крв.

ПУТИНИЗОВАНА ИНТЕРНАЦИОНЛА.СРБ

Русија се, уз пијанога Јељцина и бајке о „рестарту“ односа са САД и НАТО, потпуно идентитетски и економски урушила уз сецесију свих република Совјетског савеза, те грађанске ратове и на сопственој територији. Скоро па вијек СССР, условио је да се Глинкина Патриотска пјесма није примала међу народом Русије. Једине од совјетских република без своје химне.

Звучи познато?

Путин је, при покушају да васкрсне и опасуљи Русију, одустао од изворније традиције, те на мелодију Интернационале из 1888. године написао нове ријечи, те је 2000. озваничио као руску химну. Уз то, без обзира што Министарство одбране и сви огранци Војске Русије имају ознаке са круном, двоглавим орлом и Св. Георгијем како убива аждаху; петокрака је задржана у чиновима од подофицира, до генерала армије.

Само маршал има двоглавог орла (уз златну петокраку), док је код генерала армије црвена петокрака. Иста та црвена петокрака, ознака је на репу свих руских војних авиона и данас.

То не значи да Вучић треба при покушају издаје Косова и Метохије да напише нови текст на мелодију Хеј Словени, већ да се подвуче црта под једнострано и непрофитабилно југословенство српског народа. Да се не плаћају само дугови из доба Јосипа Броза Тита, већ да се крене у офанзиву и да сви у свијету признају чињеницу да је црвена петокрака на југу Европе искључиво српско обиљежје. Просто зато што га неће нико други.

Уједно, на Козари, Сутјесци, Неретви, Дрвару, Дринићу, Источном Мостару, Ужицу, а најпослије и у Срему… на фронту, су ето мјеста на којима је живио неки изумрли народ, којем се данас ни име не помиње. Тачно по непријатељским офанзивама, са све петокраком Саве Ковачевића на челу, могли сте оцртати границе РС и РСК.

Просто, велики дио српског колективног свјесног и несвјесног одређују и ствари које нас вежу за црвену петокраку. Ствари којима се поносимо. Али и за оне којих се стидимо. И да не маше свако петокраком около, пошто се зна су Срби први устали, најславније битке главама нахранили, и побједу извојевали. 16. Крајишка и 5. Козарска и данас истичу да су били настављачи традиције јединица из НОБ.

У оваквом процесу, стављања коначне тачке на излишну подјелу четника и партизана, не би одмогло да Милорад Додик врати Боже правде умјесто на брзину изгласаног шлагера, односно двоглавог орла умјесто блескастог „амблема“ Српске. При том, да се сва знамења са петокраком на слободној територији чувају и пазе, обзиром да су српска.

Од данас је то, ако ништа, званично.

Извор: ФРОНТАЛ.РС
ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
 

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top