Дани(ј)ел Симић: Како сам 1995. отишао у четнике

Предање о монархистима и комунистима код нас, једнако као и о злочинима хрватских усташа, почиње готово обавезно говорниковим породичним приликама.

Мог су дједа одвели у Јасеновац, бабу су ми маљем у главу на Јадовну, преклаше ми стрица у Дракулићу, истријебише ми сво племе у Пребиловцима…

Тиме излагач истовремено жели показати своју личну и дугогодишњу упућеност у те историјске догађаје, односно нагласити публици да буде опрезна у случају неслагања са његовим ставовима, јер на изговорено може врло емотивно и нецивилизовано реаговати.

Ово потоње је психологија, ово прво је систем.

СИСТЕМ ЛАЖИ

Бранило се и кажњавало за причу о томе. Послије Другог свјетског рата створени систем је стрељањем, затвором и другим питомим методама; фалсификовао читаву историју тог глобалног сукоба код нас. Рођени након 1945. године немају благе везе шта се стварно дешавало. Чак ни данас. Или данас још и мање.

Уз силне Приче о Титу под пионирском капом, Прилога за биографију Јосипа Броза под ма(х)рамом социјалистичке омладине, комунистички систем је избрисао све трагове историјских чињеница, које их нијесу представљале онако како су свим самоуправним пролетерима сервиране кроз „партизанске филмове“.

Коријенито и свирепо су ударали на ројалистичке неистомишљенике до те мјере, да је настала изрека како је неко: „Отишао 1945. у четнике“. То, ако има толико младих да не разумију наслов, значи да се неко, уз тајминг, дебело зезнуо у избору школе, политичке партије, занимања, друштва, ставова; ако је хтио гањати каријеру и богатство. Узалуд му труд читачи, дукати се другом жуте.

Усташе су биле бољи избор чак и тада.

МЛАДИЋЕВИ ПАРТИЗАНИ ОПЕТ ОКО СРЕБРЕНИЦЕ

Имам (не)срећу да ми ни један ђед није био у четницима. То, ако се не рачуна овај по мајчиној страни. Заробљен на граници у данашњој Словенији, одмах по почетку рата, четири године је био роб Нијемцима. Прије да је био Југословенска војска у емиграцији. Највише четник-гастарбајтер. Фрај цален. Овај са ћаћине стране се око Сребренице смуцао са некаквим српским устаницима, за које смо учили да су били партизани.

Ништа, даклем, од дуалистичке патетике. Породично стабло, за разлику од већине говорника са почетка приче, помињем управо како бих нагласио да немам благе везе о том дијелу наше повијести. Баба ми је пред смрт исприповједила да се забављала са неким четничким војводом, Данилом Шарабом, али то што су њу збајбочили док га послије рата нијесу нашли и убили, те јој га довукли пред затвор, ваљда требам рачунати у плус. Не би ме ни било да је остао жив.

Четником сам се почео осјећати тек 1991. године. Пасивно. Кроз дјеловање медијско-пропагандистичке новопавелићке струје из Загреба и Сарајева. Тако су ме они звали, а ја се љутио. И не само ја.

То, да су четници нешто баш лошији од партизана по васколико човјечанство, осим мене су имали усађено и многи други Срби. Рецимо Ратко Младић. ВРС читав рат није за знамење имала двоглавог орла, већ само тробојку у кругу. Намјерно, да му уз „кокарду“ нико војску не би звао четницима…

БОРБА ДО ПОСЉЕДЊЕГ УНУКА

Трагикомично и пресимболично, послије рата уставни судови окупационих војски у Сарајеву и Бањој Луци, нашли су да та Младићева тробојка није увредљива за друга два конститутивна народа Дејтонске Долине Плача. А Боже правде и двоглавац са 4С јесте… Осим што није јасно зашто сад тробојка није застава те „државе БиХ“, јер је најстарије и данас „законито“ државно знамење након 1992. године, ту је ваљда требало коначно ставити тачку и на српске подјеле?

Но, унуци партизана и четника се још јалово гложе. И данас, када је јасно да су и једни и други били српски побуњеници против власти Независне Државе Хрватске. Након почетних војних успјеха, сукобили су се око начина даље борбе. Комунистичко вођство је отворено ишло на што веће жртве српског цивилног становништва, што је погодовало расту њиховог покрета, а четници за очување демографије и чекање да савезници побиједе Нијемце.

У СФР Југославији, а и данас, замијерано им је да су четници, посебно на локалу, склапали споразуме са Нијемцима, Италијанима и хрватским усташама. То знамо, јер нас је школство Тито-Кардељ-Шувар осовине, таквим подацима затрпавало.

Данас, када несумњиво знамо да су такве споразуме склапали и партизани, чак на највишем нивоу и искључиво да би се успјешније борили против четника, зашто се допушта медијско дивљање када се потомци и поштоваоци скупе да подигну споменик неком као Лазар Тешановић?

ОТКУД ЈА У ЧЕТНИЦИМА?

У четнике сам отишао и прије но што сам скинуо униформу ВРС и одложио М-53 који сам дужио на пјешадијској обуци. Са све кокардом. У четнике вам се послије Отаџбинског рата одлазило, поготово ако вас је генерацијски болила брига за сукоб четника и партизана, просто нијесте хтјели међу усташе. Ако нећете с усташама, одмах сте четник. И тако сам ја отишао у четнике.

Пратим усташе и њихове домаће слуге већ ево деценијама. Поготово јер су само усташе имале паре да вам дају да нешто пишете, штампате, снимите, емитујете, да будете млади и дружите се, образујете у иноземству, путујете… Највише ваљда ово све пишем јер сам 01.07.2017. био на Јадовну, па нијесам стигао ни да примјетим харангу око војводе Тешановића, а гложио сам се успут као партизански унук са једним загриженим четничким. Али то је све крајње повезано. Као дан и ноћ.

Вијест о скупу поводом сјећања на то што су прије 76. година радиле усташе на Јадовну не објави нико у Хрватској и безмало нико у Ефбиху, али зато листом објаве да је скандал јер је Тешановић побогу четник и прогонио је „антифашисте“. Можда се омакло у Тамном вилајету и његовим медијима у Српској, да је неко пустио агенцијску вијест за Јадовно 2017. од саопштења из кабинета Предсједавајућег БиХ. Сутра ћете видјети како код истих за Поточаре 2017. неће бити изостанака са часова…

ЗАПЈЕВАЈ НАМ МИЋО ПЕТРОВИЋУ…

Надаље, усташе и њихови слугани и слушкиње, који под кринком људских права лапрдају о антифашизму; немају никакав проблем што величају лик и дјело Јосипа Броза Тита. Човјека који је склапао споразуме са нацистима, фашистима и усташама. Послије рата био велики поштовалац људских права оличених у Голом отоку и сакривању усташког геноцида, те најтјешњим пријатељским везама са Ким Ил Сунгом. У Сјеверној Кореји су му приређивани тако грандиозни слетови, да је Дан младости у поређењу личио на приредбу хора састављеног од дјеце из вртића. Зашто онда усташки медији данас пишу тако грозно о Ким Џонг Уну, кад је његов деда био партизан, а не четник из Јужне Кореје?

Но, ја ево као самодекларисани четник у овим околностима, никако не могу да допустим да се усташе и овог јула пресвлаче у партизане. Какви год да су били партизани, до 1944. су 90 одсто били Срби и са четницима им је заједничко што су заједно кренули против усташа и нијесу правили концентрационе логоре. Дакле нијесу усташе – већ су наши! Знате оно са почетка – мој деда био међу њима, борио се против Павелића? Знам то барем сигурно. Ако је ко кога убијао у међусобним обрачунима, убијали су Срби Србе.

И, тако. Ја сам се сад коначно помирио са собом и са својим прецима, који су ми оба дошли на заклетву и навијали цијели рат да Војска Републике Српске разбије њушке усташама. Овај што није славио славу почео је. Овај што се бојао причати против партизана престао је и рекао ми да су га заробили Словенци, класићи из спаваонице, а не Нијемци.

Зато понављам: Ако је ко кога убијао у обрачунима партизана и четника, убијали су Срби Србе. И ту тачка!

Не три тачке.

Аутор: Данијел Симић

Извор: ФРОНТАЛ

Везане вијести:

Дани(ј)ел Симић: Храстко Имањић и Давидова звијезда …

Даниjел Симић: ТАМО ДАЛЕКО И ТАКО БЛИЗУ | Јадовно 1941.

Дани(ј)ел Симић: Вуковар | Јадовно 1941.

Дани(ј)ел Симић: Свети архиџакон неуставни и инатски …