ДАНАС: „Шетња захвалности – сећање на поносну Србију 1912“!

Позивамо Вас да масовно дођете у среду, 24. октобра у 12 часова испред Владе Србиjе, да покажемо колико нам значе победе предака у Балканским ратовима!

Покрет Двери подржава инициjативу групе интелектуалаца да се организуjе „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србиjу 1912” у знак сећања на славну победу српске воjске у Кумановскоj бици. Позивамо све наше саборце, приjатеље и присталице да се масовно одазову и присуствуjу овоj акциjи. У тренутку када светске силе покушаваjу да анулираjу резултате Балканских ратова, дужни смо да своjом масовношћу jавно покажемо да славна дела наших предака нису заборављена и да представљаjу непресушни узор за нашу генерациjу!

Саопштење групе интелектуалаца

Никад нам као данас – цео век после Кумановске битке, коjа jе решила Први балкански рат – из славног примера наших предака ниjе долазило толико тешких питања и, истовремено, никад нам се ниjе нудило толико jедноставних одговора.

Пошто jе, ношена непоновљивим историjским полетом, мобилисала воjску од преко 240 хиљада људи – више од 40 одсто активног мушког становништва – српска Врховна команда, на челу са тада генералом Радомиром Путником, ни недељу дана после обjаве рата Турскоj, водила jе 23. и 24. октобра 1912. (по новом календару) одсудну битку. После дводневног судара оружjа у околини Куманова, неприjатељ jе натеран на повлачење а славна Српска воjска ослободила Косово и Македониjу, до тада више од пола милениjума под турском окупациjом.

Иако у западноj политици ниjе било одушевљења за српске ослободилачке акциjе, историjски триjумф омогућило jе формирање Балканског савеза Србиjе, Црне Горе, Грчке и Бугарске, под победничком девизом – „Балкан балканским народима“. Био jе то наjсветлиjи пример шта уjедињени могу мали народи, када сопствене интересе претпоставе интересима великих сила.

Век касниjе, нараштаj наших отаца и наш показао се недостоjним велике мисиjе наших предака из Балканских ратова. Разjедињени и посвађани у споља и изнутра разореноj земљи, уплашени претњама и заведени обећањима западних сила – водећи део овог нараштаjа готово jе поништио велика постигнућа славних предака и своjим историjским илузиjама жртвово и клицу сваког народог постоjања – слободу.

Има ли данас места на свету пред коjим ће се све српске омразе, сукоби и илузиjе показати толико малим и недостоjним, има ли места коjе нас толико напаjа заборављеном идеjом слободе, као што jе то гроб Воjводе Путника, воjног стратега великих српских победа коjи jе знао и то колико солидарност може да нас уjедини, па jе у тим истим Балканским ратовима наредио да дневница потпоручника и воjводе буде иста – три динара? Има ли, онда, места на свету пред коjе ћемо изаћи толико мали и недостоjни, са толико разлога да тражимо опроштаj за историjски удес за коjи смо одговорни?

Зато наше сећање на Воjводу Путника и велики нараштаj српске Воjске коjи jе предводио, данас ниjе само израз пиjетета према великану славног српског оружjа већ и наш израз стида сопственим нараштаjем, коjи недовољно разуме колико слобода мање кошта када се чува него када се поново осваjа.

Уверени да таj милениjумски темељ слободе, на коме jе чврсто стаjао идентитет наших предака, ниjе могао нетрагом нестати и да jе негде дубоко запретен у свима нама, позивамо све коjи у то веруjу, без обзира на политичке ставове и разлике, да у среду 24. октобра 2012, на саму стогодишњицу Кумановске победе, заjедно походимо гроб Воjводе Путника, на коjи ћемо положити венац и запалити свеће.

Окупљање и „Шетња захвалности – Сећање на поносну Србиjу 1912“, на коjу су позвани сви и у коjоj ће бити места за сваког, почеће тачно у подне пред Владом Републике Србиjе, у Немањиноj улици, одакле ћемо се запутити према Алеjи великана на Новом гробљу.

Нека нас славни гроб уjедини!

Нека нас поново освоjи идеjом слободе!

Нека нас надахне за прегнућа достоjна славних предака!

Живела Слободна Србиjа!

Ана Радмиловић
Мило Ломпар
Бранко Павловић
Славољуб Качаревић
Слободан Антонић
Борис Малагурски
Жељко Цвиjановић

Извор: ДВЕРИ

Везане виjести:

ИВАН СТОИЛКОВИЋ: КАКО ОД ЗАБОРАВА ЧУВАМО СПОМЕНИК НА ЗЕБРЊАКУ