fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ДАН ВЕЛИКЕ ТУГЕ, ИСТОРИЈСКОГ СЈЕЋАЊА И ОПОМЕНЕ

Srđan Srećković

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Српски министар за диjаспору Срђан Срећковић рекао jе, поводом 16 година од хрватске акциjе „Олуjа“, да jе ово дан велике туге и историjског сjећања сваког припадника српског народа, jер jе тог дана убиjено неколико хиљада, а 200 000 Срба бруталном силом протjерано са простора на коjима су живели виjековима.

„Оваj дан jе и дан велике опомене за све народе на просторима западног Балкана. Ми таj злочин никада нећемо и не смемо заборавити, да се злочин не би поновио, али jесмо спремни за сарадњу, помирење и обjективно сагледавање прошлости“, навео jе Срећковић.

Он jе у писаноj изjави оциjенио да jе „зато од непроцењиве важности што се ове године `Олуjа` обиљежава након пресуде Хашког трибунала, коjом су кажњени кривци са хрватске стране за jедан од наjвећих злочина у новиjоj историjи“.

Срећковић jе додао да jе Србиjа чврсто опредиjељена да буде лидер у развоjу добросусjедских односа и регионалне сарадње и да jе за европску будућност региона од стратешке важности унапређење политичких и економских веза Србиjе и Хрватске.

„За истинско помирење потребно jе да положаj српског народа у Хрватскоj буде у складу са наjвишим међународним стандардима“, истакао jе Срећковић.

Он jе напоменуо да су проблеми везани за одрживи повратак и економску егзистенциjу Срба у Хрватскоj, постоjање таjних оптужница, реституциjа станарског права, проблеми везани за признавање радног стажа и пензионог осигурања, само неки од проблема са коjима се Срби у Хрватскоj суочаваjу.

„С обзиром на то да Хрватска иде у правцу ЕУ коjа никада неће одустати од стандарда наjвишег степена заштите права националних заjедница, као и на узлазну путању у односима Београда и Загреба, мислим да можемо бити оптимисти у смислу побољшања положаjа Срба на дуги рок“, сматра Срећковић.

Акциjа хрватске воjске под називом „Олуjа“ почела у jутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручjа сjеверне Даламциjе, Кордуна, Лике и Баниjе. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садеjству са ХВО и Армиjом БиХ, извршиле агресиjу на та подручиjа коjа су била под заштитом УН.

За свега неколико дана са вjековних српских огњишта протjерано jе око 220 000 становника, убиjено су 1 934 лица, од коjих 1 196 цивила и причињена jе огромна материjална штета.

Извор: Srna

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: