Дан сећања на највећу трагедију Смедерева

Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара.

Незваничне процене говоре да се у тврђави тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Од силине експлозије на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена из тврђаве, забележили су хроничари.

У пречнику од десетак километара све је порушено до темеља. Страдало је више од половине грађана. Тачан број жртава непознаница је и после седам и по деценија. Процењује се да је погинуло између две и по и четири хиљаде грађана Смедерева и околине.

Према подацима комисије за обнову Смедерева, коју је формирала Недићева влада, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено.

До данас се не зна ни прави узрок експлозије. Још се нагађа о два могућа сценарија – да се муниција самозапалила од топлоте или да је реч о комунистичкој диверзији. Конкретних доказа нема. Породице жртава још чекају истину.

Кобни тренутак десио се пре 77 година, тачно у 14.14 сати. Да несрећа буде већа, био је то дан кад се у Смедереву, тадашњем седишту Дунавске бановине, примала плата, а био је и пијачни дан. Гужва је била незапамћена.

На Железничкој станици, баш испред тврђаве, путнички воз за Велику Плану, са редом вожње у 14 сати и 12 минута, одложио је полазак како би се придодала још једна локомотива за путнике који су журили да напусте Смедерево.

Игром судбине, баш због тог кашњења, више од 1.500 путника страдало је у трену. Међу њима и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, који су тих дана гостовали у граду на Дунаву.

У знак сећања на трагедију јуче је служен парастос код Спомен-костурнице на Старом гробљу. Ово обележје подигнуто је 1942. године и на њему је уписано само 485 имена, без имена страдалих путника из воза.

Већина погинулих сахрањена је безимена у заједничкој гробници на улазу у гробље. Представници града положили су венце на споменик 5. јун, недалеко од тврђаве.

Град је под вођством комесара за обнову Димитрија Љотића, уз помоћ добровољаца из целе Србије, обновљен до 1943. године.

Дан трагедије, по Љотићевој идеји, најпре се звао „Заветни дан”. После Другог светског рата, па све до 1981. године, догађај је носио име „Пети јун”, а затим је прекрштен у „Дан незаборава”, како се и данас обележава.

Аутор: Оливера Милошевић

Извор: ПОЛИТИКА