Дан примирја у Првом свјетском рату

У знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати на снагу ступило примирје у свијету се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату.

У Србији, код Спомен-костурнице бранилаца Београда, биће положени вијенци и одата почаст свим страдалим војницима и цивилима. Претходно ће бити одата пошта француским војницима који су погинули у Србији а затим и руским, италијанским и војницима земаља Комонвелта, док ће на Споменик незнаном јунаку на Авали вијенац положити предсједник Србије.

Прије 98 година, Велики рат окончан је потписивањем примирја у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми код града Компиењ. Тај дан данас обиљежава се у цијелој Европи, земље Комонвелта га обиљежавају као Дан сјећања, а Американци као Дан ветерана.

У Француској, на примјер, одаје се пошта и војницима погинулим у Другом свјетском рату али и у новиијим сукобима.

Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији каже да сви градови и сва села обиљежавају 11. новембар и сви се сјећају својих мртвих.

„У сваком селу ћете наћи споемник посвећен тим жртвама. Свечаностима присуствују војне и цивилне власти, некадашњи ратници али и грађани. У обавези смо да пренесемо младима то сећање јер и данас треба да смо вечно захвални жртвама и да будемо свјесни да ће, на жалост, увијек бити потребе да жртвујемо свој живот за своју домовину“, рекла је амбасадорка Моро.

Србија Дан примирја обиљежава од 2012. године. Претходно, тај датум, у Србији обиљежавао се од 1919. године, све до почетка Другог свејтског рата. Да би поново градили културу сјећања, сматрају историчари, потребно је у цио процес више укључити образовни систем али и установе културе.

„Ако се будемо задржали на манифестационом моменту нећемо доћи до суштине, а то је образовање и кулутра. Недостаје нам знање које је стереоптипно знање о великим биткама, великим побједама и поразима и великим страдањима али Први свјетски рат је сложена појава, сложен процес који је трајао четири годие и био први велики глобални, тотални рат“, објашњава историчар Дејан Ристић.

Оно што се промијенило у односу на период непосредно послије рата, јесте то што се данас одаје пошта жртвама и на побједничкој и на губитничкој страни.

„За историјске непријатеље, као што су биле, на примјер, Француска и Њемачка, битка као што је Верданска, чију стогодишњицу обиљежавамо ове године, постала је симбол помирења. Треба да се сетимо слике канцелара Кола и предсједника Митерана који су с руком у руци обиљежели страдање у Верданској бици. У тој бици је било 700.000 жртава, равноправо и на француској и на њемачкој страни“, рекла је Моро.

Од 1914. до 1918. године погинуло између 15 и 20 милиона људи. Током Првог свјетског рата, Србија је изгубила трећину становништа. Примирје које је потписано 11. новембра било је на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић положиће данас вијенац на бањалучком гробљу „Свети Пантелија“ поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату.

Извор: РТС