Dan kada se Velebit tresao po drugi put

Dok kiša neumorno pada Jadovčani kreću ka Jadovnu. Dolazimo na granični prelaz Izačić i šta drugo očekivati, nego pretres i kontrolu svih hodočasnika i njihovih stvari.

Piše: Sanda Blagić

Jedan od policajaca pretura po našim ličnim stvarima sa hiruškim rukavicama, k’o da smo gubavci.
Zadržali su nas, samo da ne stignemo na vrijeme.
Kad su nas dobro pretresli, naredili su nam da stanemo kilometar od granice.
Ni slutili nismo da će zaustaviti naš autobus u Ličkom Petrovom selu i izvršiti svoju „dubinsku“ kontrolu.
Tri naša hodočasnika izvedoše a minuti se otegoše kao sati.
Vratiše dvojicu a Danu Lukajića zadržaše, uzeše njegove stvari i rekoše nam da on neće nastaviti put sa nama.

Broj 10 na spisku putnika zaokružen.

Žureći da stignemo dva autobusa i prenesemo šta se desilo, jedan od njih se pokvari, te stadosmo sa strane i ja ugledah nadgrobni spomenik.
Pet kilometara od Šaranove jame, ponovo nam zaustavljaju autobuse i napominju da neće tolerisati bilo kakav vid provokacije.
Poznavajući Hrvate njima je i hodanje mučeničkom stazom provokacija.

Napokon spustih noge na klizavu i mokru zemlju i zaputih se do Šaranove jame.
A kod Šaranove jame, čekaju nas braća i sestre iz N.Sada, Beograda, Ljubljane.
Dok se širi miris tamjana i svi pojemo, Velebit se zatrese.
Zatrese se od muke jer u njegovoj utrobi leže nevino postradali.

Koračajući prema Čačića dolcu, sabirnom logoru, hodočasnici pjevaju i mole se za svoje pretke.
Hodam i razmišljam kako su moji pradjedovi koračali istom ovom stazom.

Stazom muka, gladi.
Goli, bosi, pretučeni vezani žicom.
U koju su jamu bačeni?
Da li su ih dugo mučili ili su im brzo prekratili muke?

Jedna mala stazica kroz šumu, vodi do sabirnog logora u Čačića dolcu.
A nedaleko od samog logora nalazi se devastirani spomenik ispod kojeg i danas leže mošti mučenika.
Postavljamo Časni krst u gustoj zelenoj šumi.
Prije 77 godina čuli su se krici i plač.
A danas molitva za naše mučenike.

Prema selu Smiljani, gdje smo se uputili, grupica momaka pored puta maše svojim šahovnicama, keze se i psuju.
Hrvatska mržnja prema Srbima i dalje je prisutna i nikada neće prestati.
Smiljan gdje se rodio naš Nikola Tesla, pored same crkve posvećenoj Svetom Petru i Pavlu, nalazi se jama 550 ubijenih Srba.

Ovog ljeta Gospodnjeg 2018. godine postavili smo Časni krst, jer je nadgrobni spomenik neobilježen.
Okupili smo se i stisli jedni uz druge oko Časnog krsta, kao pčele oko matice.
Da li će Časni krst ostati uspravan i opominjati na zlodjela nad srpskim življem od strane ustaša, pokazaće vrijeme.

Suton se lagano primiče i mi putujemo ka selu Medak.
Tamo nas dočekuju mještani uz ručak.
Oni žedni vade hladnu vodu iz bunara i okrepljuju dušu i tijelo.
I srca su nam okrepljena suzama prolivenim za našim mučenim precima.
Molimo se i dalje.
Pamtimo.
Nikad ne zaboravljamo!

Svetim Novomučenicima Srpskim
tropar, Glas 8

Zbog vernosti Bogu i Božijoj pravdi,
Postradaste telom, zemlja se rastuži,
Al’ spasoste duše, nebo; veseli;
A pretci se vaši raspevaše nebom,
Na kapiji raja sretoše vas s pesmom:
„Imena su vaša u Knjizi večnosti,
ulazite u raj, Deco besmrtnosti“.
Mi na zemlji, rod vaš, kličemo vam u glas:
„Mučenici Novi, molite se za nas!“

/iz Službe Sv. Srpskim Novomučenicima/

Autor: Sanda Blagić

Od istog autora:

Sandra Blagić: Istina nam na kraju jedino i ostaje, zar ne?

Sandra Blagić: Dan kada se Velebit tresao | Jadovno 1941.

Sandra Blagić: Djeca su bila samo broj bez imena i prezimena …

Sandra Blagić: Napokon znam gdje počivate | Jadovno 1941.

Sandra Blagić: Ne dozvolimo da nas opet kolju, protjeruju, da …

Sandra Blagić: Zašto zaboravljamo kada znamo da je zaborav …

Prebilovčani su ljudi sa najvećim srcem | Jadovno 1941.