arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ДАН КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО НАЈВЕЋЕ СТРАДАЊЕ У ИСТОРИЈИ

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/drugi.jpg

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи.

 Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску.

Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе.

Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj.

Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе.

По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу људских жртава и степену материjалног разарања, Други свjетски рат представља наjвећи оружани сукоб.

Усљед масовног уништавања људи, Други свjетски рат jе у jезик увео двиjе нове риjечи: геноцид и холокауст.

Точан броj људских жртава непознат jе до данас и процjењуjе се на око 55 милиона.

Броj рањених био jе вишеструко већи, што, с обзиром на тадашњи броj становника планете Земље, Други свjетски рат чини наjкрвавиjим сукобом у историjи.

Други свjетски рат довео jе до драматичних демографских промjена у многим диjеловима свиjета. Циjеле етничке заjеднице су или десетковане или присилно расељене.

Наjтежи глобални примjер десетковања и мучења jесу европски Јевреjи и Роми.

На мети фашиста нашли су се и други народи, наричито словенског пориjекла.

Рат jе оставио крваве трагове и на Блакану, а по окрутности се истакла усташка НДХ, савезница Хитлера, у коjоj су масовно страдали Срби, Јевреjи, Роми и други антифашисти.

Побjеда антифашистичке колациjе сваке године слави се као дан слободе широм свиjета.

Извор: http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna.png

Везане виjести:

75 година од почетка Другог светског рата

Ноћ када jе почео Други светски рат!

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злосутно прољеће

Без обзира на хладноћу, кишу и сусњежицу или снијег, готово сваку вечер у

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Бјеловитић Милош, Јарић Илија, „Гудовац 1941 – Да се не заборави“, Матица

Биљешка о писцу

Милан Басташић рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици

Поговор

Почетак ове књиге настајао је у кошмару размишљања о новим сазнањима из недавне

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​