Дајана Петровић: У ХРИСТА ОБУЧЕНИ

У ХРИСТА ОБУЧЕНИ

Четири сам напунио лета.

Леп сам живот проживео…

Нисам преживео.

Ево ме Христе, пристигох!

Из материне утробе Свете

Извадише наживо

Живо јој друго дете,

Па их тако распорене оставише…

Три сам дана

Сузама помазивао њено раскомадано тело

И брата сам крстио

Па сам нас заједно

На њеној дојци

Љубећи јој руке и лице

Милујући руке и крило

Опојао.

Опојао сам

И осмех њеног ископаног ока,

И њене сузе

Последњим комадићем миришљавог

Хлеба из оченаша

Којим ме је подизала…

А отац мој

Лаврња Спасо из Суваје Личке,

Одран,

Посељених рана у безданку бачен

И сада са службом

На дну Шаранове јаме

Проскомидише …

А када он руке Цару Славе подигне

Сви се Херувими и Серафими спусте свише…

Сабор свештеника литургију служи

На Јадовну

Непрестано

У четврти дан се смиловаше.

Ножем су ми преклали сузе у гркљану

Да сироче не останем

Већ да похитам

Да се и ја из очевог путира на дну јаме

Причестим.

Ту,

У јами

Први сам пут брата пољубио…

О, непролазна радости,

О, вечна младости!!!

Ту се јуначки налисмо белог млека

Мајчиног

Па млека Богородичиног

Свети,

Обојица оцу чтецирамо,

У бело удешени…

У Христа обучени.

Дајана Петровић

у повратку са Јадовна

22. јуна, лета Господњег 2014.

Везане вијести:

Дајана Петровић: ПАШКИ КАМЕН | Јадовно 1941.