Да се не заборави: Злочин у Холмецу (Словенија – 1991.)

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Словенија

ХОЛМЕЦ

Злочин у Холмецу је брутално убиство тројице војника Југословенске народне армије, на Видовдан 28. јуна 1991. године, од стране словеначке територијалне одбране, током најжешћих окршаја у Словенији на граничном прелазу Холмец између тадашње СФРЈ и Аустрије.

На снимку који је касније приказала аустријска државна телевизија ÖRF је приказано да су војници ЈНА пали на земљу након што се чуло пуцање из ватреног оружја. Приказивање овог снимка у Словенији је изазвало бурне реакције, као и у Србији. Словеначке власти никада нису процесуирале починиоце овог ужасног злочина. Чак и Европска унија никада није тражила од Владе Словеније да процесуирају злочинце, већ је 2004. године прихватила Словенију у своје „јато“.

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

Ситуација у СР Словенији

Након што је Словенија прогласила независност од СФРЈ 25. јуна 1991, јединице ЈНА, по налогу Генералштаба ЈНА и Савезне владе СФРЈ су кренуле ка граничним прелазима Словеније са Италијом и Аустријом, да спрече замену ознака СФРЈ и заштите породице официра ЈНА. Словеначка влада је тада припремила план да се „освоје“ гранични прелази и аеродром „Брник“.

Паралелно са овим политичким догађањима, свуда у СР Словенији кренула је хајка и прогон војника, официра ЈНА и њихових породица. Касарне и војне установе ЈНА, зграде и амбуланте биле су под блокадом словеначке полиције. Често се дешавало да словеначки паравојници узимају чланове породица официра ЈНА као таоце, са циљем да се они предају.

Исто тако као таоци су узети шофери српске националности, који су са камионима ишли из Аустрије и Италије, пролазећи кроз Словенију, а камиони су им такође конфисковани. У многим местима СР Словеније дешавало се да иде аутомобил са мегафоном, који је отворено поручивао преко разгласа: „Срби одлазите или ћете бити поклани“.

ЗЛОЧИН

У ноћи између 27. и 28. јуна 1991, припадници словеначке територијалне одбране су опколили караулу „Холмец“, код Дравограда. Командант јединице ЈНА, мајор Миладиновић је наредио да се војници ЈНА утврде, јер је очекивао помоћ из ваздуха. Караулу Холмец, опколило је око 300 припадника словеначке ТО и то су: 115. антидиверзантска чета, Прва чета 62. корушког одреда, Први вод. Караулу је бранило 40-ак војника ЈНА и интервентна јединица од 22 војника.

Одлучујући напад на Холмец почео је у петак 28. јуна 1991. на Видовдан у 5 сати ујутро, а примирје је било око 7 сати, када су амбулантна кола однела рањенике ЈНА. Словеначким територијалцима је дотрчао Иван Вушник, чија је кућа била до карауле и пренео им је да је на положајима ЈНА „све крваво“ и предложио преговоре с војском. Вушник се вратио у караулу ЈНА и пренео предлог ТО да до осам сати траје прекид ватре, а да се потом преговара о предаји војника ЈНА, али ЈНА није одговорила. Прва група војника ЈНА се предала око 10:30 сати, а друга и већа група војника ЈНА предала се око 13:30 сати.

На страни словеначке ТО погинула су два припадника, а тројица су тешко рањена. Заробљено је 45 припадника ЈНА, шест је било рањено. Према изјави Хелсиншког одбора за Словенију, погинули су регрути ЈНА Горан Малетић из Новог Сада, Зоран Јешић из Сакула код Панчева и Антонијо Шимуновић из Јабланице (БиХ). Припаднике ЈНА је тада жестоко напала наоружана група словеначких територијалаца. У окршају са бројчано надмоћнијим непријатељем војници ЈНА су покушали да се бране из заклона из тек ископаних ровова. Словеначки територијалци без престанка су пуцали, не дозволивши им да подигну главе. Један метак је погодио војника из Челарева.

Тада су из заклона скочили његови другови Зоран Јешић и Горан Малетић да би му помогли, али су погођени. Смрт је ту нашао и војник Антоније Шимуновић, сви војници ВП 7646 из Дравограда. Поручник ЈНА Зијад Селамн је убрзо отишао војним хеликоптером остављајући смртно рањене и војнике.

Њихова тела су касније пренета на обдукцију у Загреб. Све то је оцу погинулог друга Милану Јешићу испричао Горан Грбић из Каћа, који се тада налазио заједно са погинулим војницима ЈНА. Словеначки територијалци и полицајци су формирали 21 логор за мучење Срба, припадника ЈНА у овом кратком рату. Наводимо и њихова имена и локације:

ПОСЛЕДИЦЕ

Борбе припадника ЈНА који су служили у Словенији и словеначке Територијалне одбране потрајале су десетак дана, када је дошло до примирја, а дошло је и до споразума владе СР Словеније и Генералштаба ЈНА, тј. Брионским споразумом (7. јул 1991.) по коме се ЈНА морала повући из СР Словеније у року од 3 месеца. Те јединице су махом премештене у Западну Славонију или око Мостара.

Био је то крвави увод у распад СФРЈ и југословенске ратове 1990-их година. Холмец је претворен у аферу 1999. године, када је новинар Бојан Буђа објавио чланак у „Словенским новицама“ о злочинима словеначких територијалаца. Влада Републике Словеније је основала комисију за истрагу. Новинар и новине оптуживани за издају домовине, блаћење бораца и борбе за словеначку независност, помањкање државотворне савести и недостатак патриотизма, док је Хелсиншки одбор за Словенију поднео кривичну пријаву против непознатог лица за ратни злочин.

Афера је поново покренута након приказивања снимка на телевизији Б92, априла 2006. Српско Тужилаштво за ратне злочине је покренуло истрагу, међутим, државна тужитељка Словеније, Барбара Брезигар, је изјавила да комисија из 1991. није пронашла доказе за злочине почињене у Холмецу и да је то потврдила комисија из 1999. Према словеначкој верзији догађаја, војници су легли на земљу, након што се чуо хитац из ватреног оружја.

Међутим, председница Хелсиншког одбора у Словенији Неда Миклавчић-Предан је поновила тврдњу да случај Холмец „представља вероватно први случај ратног злочина почињеног у бившој Југославији“. Као одговор на ово, уред Барбаре Брезигар је одговорио да је Државно тужилаштво Словеније покренуло поступак против Преданове, у новембру 2004. због „лажних оптужби, које је Преданова изнела на конференцији за новинаре 2003. да је безбедносно особље починило ратне злочине на Холмецу“.

Министар одбране Србије и Црне Горе Зоран Станковић је изјавио да су војници који су приказани на снимку живи, а да је војник који је држао бели чаршав заправо Словенац. Зоран Лакић, један од сведока који је служио војску на Холмецу, је изјавио да на снимку нису Јешић и Малетић. Преданова је одговорила да је изјава министра одбране СЦГ Зорана Станковића да се ради о другим лицима „вероватно израз притисака који долазе из Словеније“.

Тадашњи пемијер Словеније Јанез Јанша, у време дешавања на Холмецу министар одбране Словеније, је уложио протест премијеру Србије Војиславу Коштуници како би демантовао изјаве неких српских званичника поводом случаја Холмец, као и због претњи бојкотом словеначке робе у трговинским мрежама у Србији. У Новом Саду, августа 2006. године, на огради градилишта словеначког тржног центра Меркатор појавили су се графити „Холмец!“, „Сетите се Холмеца“, „Они су стрељали нашу децу“ и „Новосађанин је први војник кога су убили Словенци“. Председница словеначке невладине организације рекла је да на основу доказа које поседује, може да се закључи да „Холмец није био грешка, већ систем словеначког осамостаљивања“.

КОНТРАВЕРЗЕ

Службена словеначка верзија догађаја тврди да је поручник ЈНА Драган Драгић, пуцњем у леђа регруту који је желео да се преда, покренуо крваве догађаје, док је извор Политике из словеначке војске то демантовао. Такође се тврди да словеначка страна тачно зна идентитет снајперисте из словеначке полиције, који је убио регруте ЈНА, размештене код карауле на Холмецу и да се радило о резервном полицајцу у пензији.

Извор из словеначког хелсиншког одбора је изјавио за лист Прес да је официр који је 1991. командовао словеначком територијалном одбраном која се сумњичи за убиства на Холмецу, одликован и награђен високом државном пензијом, а да га је за одликовање предложио Јанез Јанша.

Постоји брошура: „Истина о оружаном сукобу у Словенији“, где су изнети бројни докази о рату у Словенији и случају Холмец 1991. али је та брошура забрањена и није доступна јавности. Остаје само да се нагађа шта је у њој све записано. Још трагичније је то што је и ЈНА забранила својим официрима, повратницима из Словеније и родитељима погинулих војника ЈНА да причају о томе.

Међутим, према речима родитеља Антонија Шимуновића, који су интервјуисани после поново подигнуте афере 2006. године, они су од тадашње ЈНА примили тело, са јединим објашњењем да им је син погинуо, ништа више. И поред тога што су медији својевремено отворили питање могућег кршења хуманитарног права, за неколико догађаја из времена оружаних сукоба у Словенији 1991, према извештају за 2010—2011 годину Тразниционе правде у постјугословенским земљама, ни један од њих није истражен или процесуиран.

Ипак, за чланак о случају Холмец о пуцању на припаднике ЈНА током њиховог предавања, Суд части Друштва новинара Словеније осудио је Бојана Буђу, због кршења кодекса части.

Да се не заборави и не понови!

Извор: Срби на окуп

Везане вијести:

За „Блиц“ говоре породице војника убијених у Словенији 1991.

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих …

Историчари демантуjу Соњу Бисерко: Југу разбиле Словениjа и …

Може ли чланство у Европскоj униjи некога заштити од осуде за …

ИСКУСТВО И НАУК ЗА ОДНОСЕ ИЗМЕЂУ СРБА И СЛОВЕНАЦА …

Радисав РИСТИЋ: НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ или 23 године од …

КОНАЧНО ИСТИНА: Све лажи и подметачине у вези распада и …