Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Да ли је Тито имао договор са Павелићем да прикрије усташке злочине над Србима?

Датум објаве: недеља, 19 октобра, 2014
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/novosti/2014/tito.jpg

Шта су поуке коjе можемо извући из Другог светског рата? Колико нам jе остало непознатих детаља о дешавањима непосредно пред и током Другог светског рата, а коjи су пресудно утицали на историjске токове у другоj половини ХХ века? Да ли нам се историjа понавља? Да ли jе нацизам жива идеологиjа?

Све су ово питања коjа су разматрана и о коjима се полемисало током међународне научне конференциjе „Седамдесет година од ослобођења Београда: борба против нацизма 1944-2014“ у организациjи московског Фонда стратешке културе и београдског Факултета за дипломатиjу и безбедност. Конференциjа jе одржана у Београду, 17. октобра, дан после посете председника Русиjе Владимира Путина Србиjи. Уводно излагање имао jе др Валентин Катасонов, а скуп, коjи jе окупио двадесет научних радника из Србиjе и Русиjе, jе свечано отворио градски секретар за културу Владан Вукосављевић.

Учесници скупа су посебну пажњу скренули на чињенице коjе недвосмислено указуjу да данас присуствуjемо „васкрасавању“ нацизма. Оваj процес jе приметан у великом броjу европских земаља, али jе наjуочљивиjи у Украjини. Покрети, политичке партиjе и паравоjне снаге коjи своjу идеолошку основу траже у (нео)нацизму не само да нису означени као претња од стране западних центара моћи, већ се њихове акциjе отворено помажу. Нацизам jе, као и пре осамдесет година, за поjедине западне силе корисно средство у покушаjу обуздавања или дестабилизациjе Русиjе.

Разлози због коjих jе нацизам коришћен као средство и некада и сада су геостратегиjске природе. Када се ствари сагледаjу из овог угла, постаjе разумљивиjе због чега долази до своjеврсног „процеса рехабилитациjе“ поjединаца и покрета коjи су били савезници Хитлеровоj Немачкоj у низу европских земаља. Ово узрокуjе некритички однос младих генерациjа према нацизму и историjским догађаjима коjи су довели до великог крвопролића у Европи. Такав однос поспешуjе и школски систем и историjски ревизионизам приметан на Старом континенту. Што се Балкана и Србиjе тиче, опасност представљаjу покушаjи реафирмациjе великоалбанске идеjе, као и накарадно тумачење историjских догађаjа из 1941-45. године у Рашкоj области.

 Подгревање идеjе о „санџачкоj аутономиjи“ на темељима коjи су ископани током Другог светског рата, може произвести нове међуетничке и међурелигиjске проблеме и дестабилизовати шири регион коjи се налази на тромеђи Србиjе, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Нацистичка Немачка jе вешто злоупотребљавала национална питања поjединих народа у средњоj и источноj Европи, како би лакше успоставила контролу над овим простором. У том контексту треба посматрати и Хитлерову подршку вођењу антисрпског рата на Балкану, од стране хетерогене коалициjе у коjу су улазиле-хрватске, муслиманске, албанске, мађарске и бугарске снаге. За разлику од Немачке, Стаљинов Совjетски савез ниjе посветио довољну пажњу националним питањима на Балкану. За Стаљина jе кључно било да одржи поморске снаге Велике Британиjе и САД у медитеранском приобаљу, далеко од унутрашњости континента, jер jе тако повећавао шансе да Црвена армиjа буде кључни чинилац у ослобађању Румуниjе, Бугарске, Југославиjе, Мађарске, Чехословачке и Пољске од окупатора. После успостављања воjне контроле, како се касниjе показало, ишао jе и улазак у идеолошко-политичку матрицу Совjетског савеза. И поред тога што jе принцип поделе утицаjа у источноевропским земљама договорен између Черчила и Стаљина на Јалти, током његовог спровођења jе било много неспоразума, неповерења и сукобљавања.

Испоставило се да jе совjетско руководство имало у различитим фазама контакте са штабовима Јосипа Броза, што jе добро познато; ђенерала Драгољуба Михаиловића, што jе слабо познато; и Анте Павелића, што jе углавном непознато. На краjу, 20. октобра 1944. Београд jе ослобођен садеjством снага Црвене армиjе и НОВЈ, али jе расплет могао бити и другачиjи да jе развоj ситуациjе ишао другим током. Остаjе до краjа неразjашњено због чега jе Црвена армиjа, после ослобађања Београда и битке на Батини, уместо даље западно ка Загребу, „скренула“ на север и наставила своj пут ка Будимпешти. Тиме jе истина о злоделима над цивилним становништвом у усташкоj Независноj држави Хрватскоj и концетрационом логору у Јасеновцу остала делимично непозната за међународну jавност. На историчарима jе да у наредном периоду покушаjу да истраже изнете тезе на конференциjи, о томе како jе могуће да jе Јосип Броз дао извесне гаранциjе Стаљину да ће се НОВЈ „разрачунати“ са хрватским усташким режимом, а да jе истовремено имао и одређени договор са Павелићем, коjи jе заjедно са великом групом челника НДХ успео да побегне у Латинску Америку.

Пише: Душан Пророковић

Извор: Intermagazin.rs

 

Везане виjести:

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА …

Злочини над цивилним становништвом – Jadovno 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top