Da li bi Srbi mogli u Prištini da pričaju o zločinima? Nećemo saznati…

Festivali u organizaciji zatvorenog kruga ljudi koji se mire, iako se nikada nisu ni svađali, promašena su stvar. Daleko od bilo kakvog značaja i uticaja na društvo.

Za „Mirditu“ juče nije bio baš dobar dan. Početak festivala koji se u Beogradu održava četvrtu godinu zaredom, sa deklarativnom ambicijom da „predstavi kosovsku kulturu“, propraćen je incidentom u Domu omladine. Njime je nakratko prekinuto izvođenje performansa „Revolt protiv nasilja“.

Prekinuli su ga članovi Srpskog sabora Zavetnici, uz obrazloženje da festival, a pre svega dolazak bivše kosovske predsednice Atifete Jahjage na predstavljanje knjige o ženama koje su preživele mučenje tokom rata na Kosovu i Metohiji, predstavlja velikoalbansku propagandu usred Beograda. U međuvremenu, Jahjaga je dolazak otkazala.

Festival su organizovale nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanska inicijativa iz Beograda i Integra iz Prištine, u partnerstvu sa tamošnjim Fondom za otvoreno društvo. Po pisanju medija, podržali su ih Fond braće Rokfeler, Fondacija Čarls Stjuart Mot, Ambasada Švajcarske u Prištini, kosovsko Ministarstva kulture i beogradski Dom omladine.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, koji je od prvih dana pokretanja festivala 2014. godine bio uključen u njegovu organizaciju, za Sputnjik kaže da je taj incident — ako bi se tako uopšte i mogao nazvati — prvi otkako se festival održava u Beogradu.

„Nije bilo nikakvog nasilja, ni verbalnog, ni fizičkog. Ali sa druge strane jeste pokazatelj da se situacija radikalizuje, jer do sada nije bilo ni toga“, ocenio je on.

To da je situacija sada „malo zaoštrena“, Popović ne smatra neobičnim jer misli da je i politička situacija „vrlo, vrlo zaoštrena“.

„Imali smo nedavno i slučaj Ramuša Haradinaja i njegovo puštanje iz pritvora u Francuskoj, imamo i zapaljive izjave sa obe strane, praktično u kontinuitetu, imamo medije koji u Srbiji i na Kosovu ne prestaju da šire mržnju, tako da ništa nije neočekivano. Ali uprkos tome, dobro je da to ipak ne sprečava dijalog, pa makar bio i ovakav, gde imate drastično suprotstavljena mišljenja“, rekao je Popović.

Za razliku od Prištine koja već četvrtu godinu ima priliku da se ovim festivalom predstavi u Beogradu, Beograd takvu organizovanu priliku do sada nije dobio u Prištini.

Na pitanje da li postoji neki tako institucionalizovan festival kao što je „Mirdita“, a da se dešava u Prištini sa ovdašnjim, srpskim umetnicima, Popović kaže da, koliko je njemu poznato, ne postoji. Napomenuo je, doduše, da su u okviru aktivnosti „Mirdite“ prošle godine održani Dani Bekima Fehmiua u Prištini i Prizrenu. Emitovani su filmovi u kojima je glumio i predstavljena je njegova knjiga memoara prevedena na albanski jezik.

Na pitanje da li bi ovdašnjim nevladinim organizacijama koje organizuju „Mirditu“ u Beogradu, ideja za razmišljanje mogla da bude da sličan festival sa ovdašnjim viđenjem kulturne i društvene stvarnosti organizuju u Prištini, Popović je kratko odgovorio: „Da, da, naravno.“

Za direktora prištinskog Narodnog pozorišta, izmešetenog u Gračanicu, Nenada Todorovića, sama ideja o povezivanju srpskih i albanskih umetnika je sasvim u redu, ali ne ovako kako to sada izgleda, svedeno na prištinski festival u Beogradu.

Do sada se dešavalo da „Mirdita, dobar dan“, predstavlja samo albanske autore sa Kosova, a da nije zastupljeno srpsko pozorište.

Sa druge strane, kao odgovor u Prištini, u okviru organizacije „Mirdite“, bila je samo retrospektiva filmova Bekima Fehmiua koji je poreklom Albanac iz Prizrena. Nejasno je šta se hoće time ukoliko se ne napravi jedan  vrlo precizan i vrlo lepo, pošteno organizovan koncept uzajamnog upoznavanja“, kaže Todorović za Sputnjik.

Ovako kako je sada, ne bi to, kaže, nazvao prevarom, ali sigurno da postoji jedna politička komponenta kontinuiranog koncepta koji se, kako navodi, svodi na to da Srbi kleknu i zatraže neku vrstu oprosta kako bi moglo da dođe do pomirenja.

„A što se nas tiče, mi već živimo u aparthejdu 20 godina na Kosovu. Mislim da je vreme da albanski intelektualci i umetnici padnu na kolena pred nas koji živimo u enklavama, da traže oproštaj za taj aparthejd“, ističe Todorović za Sputnjik.

Za „pošteno organizovan koncept uzajamnog upoznavanja“ potrebno je, očigledno, više od obične organizacije. Pre svega spremnost na istinsko suočavanje sa problemima, a ne samo sa zapadnim donacijama.

Incident na otvaranju „Mirdite“ u Beogradu desio se istog dana kada je na početku predizborne kampanje na Kosmetu policija u Gračanici sprečila aktiviste „Srpske liste“ da zalepe plakate i postave bilborde koje je na vreme platila i rezervisala. Kako bi im tek bilo dozvoljeno nešto krupnije. Na primer, da usred Prištine Srbi progovore o zločinima.

Zato i ne čudi što i dalje nema beogradske kulturne scene u Prištini koja bi pred publiku donela makar zapitanost nad kulturnom i sveukupnom društvenom zbiljom.

Bez spremnosti na istinsko suočavanje sa problemima događaji u organizaciji zatvorenog NVO kruga ljudi, koji se mire, iako se nikada nisu ni svađali, zapravo su daleko od bilo kakvog značaja i uticaja na društvo.

Autor: Mira Kankaraš Trklja

Izvor: SPUTNjIK