Чување, чега

Коjи то стари град имаjу Албанци на Косову, у коjем су столовали њихови краљеви, цареви, гроб макар jедног њиховог суверена

НЕМА ту помоћи, стену коjа се закотрља низбрдо нико више не заустави. Америка, Немачка, Енглеска, Француска… отеле су од Србиjе, силом, ратом, Косово и Метохиjу (не заувек, ту немам ни наjмању дилему) створиле другу албанску државу и само jе питање времена кад ће то и такво Косово, након учлањења у разне међународне асоциjациjе, савезе, комитете, федерациjе… бити примљено у равноправно чланство Унеска. Пресудним утицаjем Американаца, а како би другачиjе.

То, jасно, не значи да треба дићи руке, прекинути с настоjањима да се овакав исход осуjети. Хоће се рећи да политички врх Србиjе у исто време – баш сада, краjње добро осмишљено – треба да ради на стратегиjи коjу ће применити у тренутку кад Тачи и братиjа добиjу чланску карту за Унеско. А добиће jе.

Због чега jе Приштини и Тирани (Рама jе залегао чвршће од Тачиjа) толико важан Унеско? Шта то Албанци, хаjде да се фокусирамо само на ове косовскометохиjске, треба да заштите из сфере образовања, науке и културе а тиче се њихове прошлости? Коjи споменик имаjу – џамиjе, ваљда jе jасно, не припадаjу овоj причи – коjи стари град где су им столовали краљеви, цареви, владари, гроб макар jедног њиховог националног суверена?

Све што на Косову и Метохиjи има вековну патину, чува у себи културу, траг нечиjег постоjања, просветитељства, државотворности, везано jе за Србе. Све. Е, то мора да нестане, променом предзнака, брисањем векова, паљењем тапиjа, књига, наметнутим заборавом.

Албанци нису богзна како религиозан народ, код њих jе племенски осећаj доминантан у односу на веру, и по томе се разликуjу од готово свих народа исламског света. Ово, наравно не значи да ће у будућности ислам на Косову живети у садашњоj форми и постоjећем оквиру. Савремене тенденциjе унутар ислама уче нас да се ту ствари радикално мењаjу буквално за неколико месеци. У потпуности, из темеља.

Хоћу рећи да у оба случаjа – милитаризациjом ислама или jачањем секуларног елемента унутар косметског друштва – српског наслеђа на Косову бити неће. У првом случаjу сравниће са земљом све што материjално подсећа на Србе, а у другом то што подсећа на Србе биће стављено под други знак; хришћанство да, али не православно, не српско.

Ако постоjи трећи пут, за Србе колико-толико повољан, онда га треба тражити у могућности да међународни посматрачи, у сталном надзору, присуством на Косову, с Русиjом као чиниоцем, чуваjу српско културно и верско наслеђе. И да се то тако зове. А након тога чекати. Свет се убрзано мења, много брже него што се чини на прво гледање.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић