fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЋУТАЊЕ О СИСТЕМАТСКОМ ЗЛОЧИНУ

ogori_91-95.jpg

БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Српкиње коjе су системски силоване у муслиманским и хрватским логорима током рата у БиХ послиjе изласка на слободу углавном су се одлучивале на абортусе, о чему се и данас ћути у БиХ и у свиjету.

„Многе Српкиње из приватних логора у БиХ нису пуштали док нису остале у другом стању и у више наврата те су жене желеле прекид трудноће. О томе jе одлучивала медицинска комисиjа, а прекиди трудноће обављали су се у Београду“, изjавила jе Срни Душица Боjић, некадашњи руководилац Документационог центра Комесариjата за избjеглице Републике Србиjе.

Боjићева наводи да нису били риjетки случаjеви да из логора буду ослобођене жене и дjевоjке у подоодмаклоj трудноћи, када њен прекид више ниjе био могућ. Оне су биле приморане да рађаjу дjецу коjу нису жељеле, jер су их подсjећала на преживљене страхоте.

„Ниjе било простора на подручjу БиХ на коме су живели Срби, а да се ниjе догодио злочин. Посебно су жене психо-физички малтретиране и силоване. Фине жене, лекарке, учитељице, професорке, службенице, домаћице, али и малолетне девоjчице“, свjедочи Боjићева.

Наjстрашниjе jе, истиче она, што се над тим женама иживљавало по неколико лица. Знало се дешавати да су свакодневно биле изложене тортури и по десет и више припадника „Зелених беретки“ или „Зенги“, а ниjе била риjеткост да у свему учествуjу и жене из тих формациjа.

Боjићева наводи да су стравичне тортуре током рата у БиХ вршене и над мушкарцима, а у њих спада и силовање коjе jе више него брутално.

„На исти начин страдаjу оба пола. Силовања се у овом рату не односе само на жене, већ су на исти начин тешка и силовања мушкараца“, упозорава Боjићева.

Зато сматра да jе филм холивудске глумице Анђелине Џоли на ову тему само jош jедан облик пропаганде против српског народа и његових жртава.

„Џолиjева jе у овом филму била Лара Крофт у мисиjи на Балкану. Она нема поjма шта се овде заиста догађало“, каже Боjићева.

На мjесту руководиоца Документационог центра радила jе од 1. jула 1994. до 1. октобра 1997. године. Њен посао jе био да биљежи изjаве, прикупља документа и остала артефакта од лица коjа су тражила помоћ, а преживjела су страхоте на простору бивше Југославиjе.

„Била су ужасна сведочења оних коjи су изашли из Коњица и околине, где су били логори за Србе, спортске хале `Мусала`, логора `Челебићи` или у силосу у Тарчину, те злогласни `Дретељ` код Чапљине. Од тих сведочења се нама, коjи смо само бележили догађаjе, дизала коса на глави“, рекла jе Боjићева.

Она подсjећа да jе било страшно слушати и о догађањима у логорима у Тузли, Кладњу, Ступарима, Оџаку, Високом, приватни затворима по Сараjеву и другим мjестима гдjе jе било српског становништва.

Послиjе изласка на слободу, каже Боjићева, помоћ српским жртвама пружана jе на Воjно-медицинскоj академиjи у Београду гдjе jе радио тим љекара са доктором Зораном Станковићем на челу. О жртвама рата формирани су досиjеи.

„Центар jе покушао да прикупи податке коjи би релевантно говорили о злочинима над српским становништвом уз документациjу и изjаве сведока коjе би потврђивале догађаjе. То jе била озбиљна, валидна грађа коjу jе уважио и Трибунал у Хагу“, наводи она.

Боjићева, као историчар, закључуjе да су страдања Срба у протеклом рату заташкавана, колико год била монструозна, а оно што jе чињено српском народу представљано jе као злочин и страдање муслимана и Хрвата.

Уз оцjену да се ништа ниjе помjерило са мртве тачке када jе риjеч о процесуирању злочинаца, сада би jе, каже, више изненадило да се неко на озбиљан начин позабави српским жртвама и казни починиоци, а жртве обештети.

 

 

Извор: срна

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: