Udarajući glavu u zid konačno su shvatili kako im je „trijumfom nad crvenim“ oduzeto pravo da sede na svetskom tronu, sudarajući se sa ujedinjenim pravoslavljem koje im ne dozvoljava miran san
Nema tog zapadnog diplomate u nas, ali i u regionu, koji ne koristi svaku priliku da optuži Moskvu za sve i svašta, a ponajviše „zbog grubog mešanja“ u unutrašnje poslove zemalja u kojima službuju.
Njihova diplomatska perjanica u Beogradu, ambasador SAD Kajl Rendolf Skot, onomad u jednom našem niskotiražnom listu koji mu velikodušno ustupa prostor „hrabro“ poručuje kako se Rusija na Balkanu grubo meša u politiku.
Ali, začudo, upravo tih dana nije se usudio da prokomentariše izuzetno svečani trenutak kad prvi tumač ruske diplomatije u Beogradu Aleksandar Vasiljevič Čepurin uz prisustvo velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve ne krije oduševljenje razgledajući u Hramu Svetog Save na Vračaru maketu kupole ovog svetilišta koju je, prema ličnom nalogu Vladimira Vladimiroviča, sa pet miliona evra donirala Moskva za završetak radova.
Nije se, ipak, mister Skot usudio da i to naznači kao „grubo mešanje Rusije u unutrašnje poslove Srpske pravoslavne crkve“ koja traje vekovima.
Odgovor nije teško naslutiti.
Posle pada Berlinskog zida i urušavanja „crvene imperije“ Zapad na čelu SAD – istina uz razumevanje da je njihova zemlja sa 240 godina istorije mlađa od nemalog broja srpskih plotova i taraba – više nego srećan zbog „konačno slomljenog neprijatelja broj jedan“ nije ni naslutio kako je, u stvari, dobio mnogo ozbiljnijeg suparnika – buđenje dotad skrajnutog pravoslavlja koje je izrodilo visok stepen patriotizma i ljubav prema otadžbini.
Da su to njihovi „vrhunski analitičari“ sa Zbignjevom Bžežinskim na čelu predvideli, ne bi im bilo ni na kraj pameti da likuju kako su se, konačno, razračunali sa glavnim rivalom i postali gospodari sveta.
Na njihovu žalost, međutim, desilo se sasvim suprotno. Udarajući glavu u zid konačno su shvatili kako im je „trijumfom nad crvenim“ oduzeto pravo da sede na svetskom tronu, sudarajući se sa ujedinjenim pravoslavljem koje im ne dozvoljava miran san.
Zato, kad svakodnevno optužuju Rusiju kao svetski „remetilački faktor“ kod ozbiljnog političkog sveta izazivaju podsmeh.
Jer i samo postojanje najveće države sveta, sa oko devetnaest miliona kvadratnih kilometara, htela to ili ne, utiče na sva svetska zbivanja pa optužiti toliku zemlju je isto što i optužiti golfsku struju kako se meša u seoske poslove danskih baštovana!
Jer, ona, teče li pa teče, baš kao i pravoslavlje!
Autor: Borislav Komad, novinar
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Borislav Komad: Hrvatska u više kolona | Jadovno 1941.